Naravno da nije svaki emigrant ujedno i devijant, naprotiv, ima tu i finog sveta al` takvi su dosadni k`o kratko \u0107ebe. <\/p>\n\n\n\n
Uzmimo za primer Bojanu Stojadinovi\u0107, u\u010diteljicu iz Svrljiga \u010dije nezadovoljstvo u\u010diteljskom platom od 500 evra i uop\u0161te \u017eivotom u otad\u017ebini dosti\u017ee takve razmere kakve i njeno odu\u0161evljenje u\u0161e\u0107erenim pri\u010dama o bla\u017eenstvima \u017eivota u jednoj od zapadnih prestonica da se odlu\u010di po svaku cenu preseliti u Be\u010d. <\/p>\n\n\n\n
Uz malu pomo\u0107 prijatelja koji tamo ve\u0107 bla\u017eenstvovahu ona prona\u0111e Manfreda, biv\u0161eg kafed\u017eiju a sada\u0161njeg narkomana i u\u017eivaoca socijalne pomo\u0107i koji pristade da sa njom sklopi fiktivni brak radi dobijanja austrijskih papira u zamenu za hrpu evropskih nov\u010danica koje imaju biti ispla\u0107ene na rate i na ruke.<\/p>\n\n\n\n
Po obavljenom ven\u010danju njenoj sre\u0107i ne be\u0161e kraja. Ispred nje staja\u0161e lepi beli svet dostojan \u010doveka a iza nje ostade oronula postoj(e)bina*\u00a0dostojna samo polupismenih, pokvarenih i krezubih Srbalja, mi\u0161lja\u0161e ona. I vreme je bilo da se takav mirisni cvetak preseli me\u0111u sebi ravne a da za sobom ostavi smrdljivi korov koji je gu\u0161a\u0161e i sputava\u0161e u razvoju.<\/p>\n\n\n\n
-`Nema goreg naroda od na\u0161eg`- besomu\u010dno mantra\u0161e nau\u010dene fraze hrane\u0107i svoje nezadovoljstvo i razo\u010daranje u sve osim u sebe.<\/p>\n\n\n\n
– Nemci, to je narod di beste! Amerikanci, ful fulova! Englezi, hladni ali kvalitetni! Aristokratija bre, plemstvo! Rusi, olo\u0161! Srbi- gola govna!<\/p>\n\n\n\n
Sa kolegama iz zbornice oprosti se zlovoljno i uz neizre\u010denu \u017eelju da se ne vide bar desetak godina dok se ne oporavi od njih i ostatka tog guravog naroda. Presre\u0107ni roditelji koji za svoj uspeh dr\u017ea\u0161e to \u0161to \u0107erku jedinicu od ku\u0107e otera\u0161e a koji su je uostalom za takav poduhvat \u010ditavog \u017eivota i spremali u\u010de\u0107i je da je u \u017eivotu najva\u017enije biti bogat i uspe\u0161an veselo maha\u0161e sa ku\u0107nog praga ostav\u0161i da po\u010daste i sa kom\u0161ilukom svoju radost podele.<\/p>\n\n\n\n
U dve povelike putne torbe stade ne\u0161to ode\u0107e i obu\u0107e, poklon za svoje doma\u0107ine- litar doma\u0107e, dva pakovanja kora za gibanicu, kilo kozjeg sira, tegla ajvara, paso\u0161, diploma pedago\u0161kog fakulteta u Jagodini, brdo razo\u010daranja, sujete i o\u010dekivanja koje `Mirko rajzen`* iste ve\u010deri istovari na Erdbergu.<\/p>\n\n\n\n
Na autobuskoj stanici do\u010deka\u0161e je kumovi koji joj obezbedi\u0161e privremeni sme\u0161taj u svom malenom stanu u desetom bicirku i to `dok se ne sna\u0111e`\u00a0\u0161to u njihovim glavama podrazumeva\u0161e, mada ne be\u0161e naglas re\u010deno, 15-20 dana, mesec u vrh\u00a0 glave. <\/p>\n\n\n\n
Imaju\u0107i to u vidu Bojana zavrnu rukave i ve\u0107 koliko sutra se prilje\u017eno primi tra\u017eenja posla. Nije imala iluzija o radu u struci ali nada ipak ne umira\u0161e: za jedno 15-20 godina kad usavr\u0161i jezik do nivoa C1 i nostrifikuje diplomu mo\u017eda rajsko naselje nastanjeno uzvi\u0161enim bi\u0107ima dozvoli da jedno srpsko \u0161ajze pou\u010dava i njihovu decu! Do tada mora\u0107e se zadovoljiti ne\u010dim obi\u010dnijim a \u0161to ipak na\u0161 mirisni cvetak ne\u0107e uniziti u potpunosti, recimo radom u nekoj prodavnici, mega marketu, butiku, na kasi ili pakovanju robe, \u0161ta god.<\/p>\n\n\n\n
Kako se ni nakon 20-ak dana ni\u0161ta sli\u010dno ne pojavi u ponudi (na birou tra\u017eahu samo varioce i \u010dista\u010dice) napetost u ku\u0107i po\u010de da raste a kum ne\u017enim glasom izjavi da su vremena te\u0161ka i da se poslovi ne mogu birati. Uostalom i sam je, iako pogonski in\u017eenjer, radio na bau\u0161teli. 25-og dana iste je re\u010di ponovio, ovog puta ne mare\u0107i za ne\u017enost. Videv\u0161i kuda sve to vodi Bojana povu\u010de iznudjeni potez. <\/p>\n\n\n\n
I tako, samo nekoliko dana kasnije umesto u zbornici ona zavr\u0161i u metrou, njen potpis umesto u \u0161kolskom dnevniku zavr\u0161i na spisku \u010dista\u010dica wc-a a njen ponos u kofi punoj prljave vode i krpa. To ne be\u0161e jedina promena tih dana, naime, komfornu roditeljsku ku\u0107u u Svrljigu zameni ona za garsonjeru u 12-om bicirku, svoju u\u0161tedjevinu zameni za polovan name\u0161taj, svoj stari punto zameni za uban, polovinu plate zameni za kiriju a drugu polovinu za ra\u010dune i hranu.<\/p>\n\n\n\n
Metlu menja\u0161e prema potrebi. \u010cetkom. Ginter Bauer, \u0161ef higijeni\u010dara, zadrigli musavko ogromne trbu\u0161ine, podriguju\u0107i i pljuju\u0107i semenke na pod preko nao\u010dara pohotno odmerava\u0161e vitki stas biv\u0161e u\u010diteljice \u0161to joj pru\u017ei \u0161ansu da svoju ne\u010distu krv pro\u010disti \u010distom arijevskom.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Mile Stankovi\u0107, Maler<\/span><\/a> aus Veliko Gradi\u0161te.<\/p>\n\n\n\n