Prilikom svog obi\u010dajno-ritualnog obilaska Albertine pisac ovih redova silno ali neizmerno prijatno be\u0161e iznena\u0111en \u0161to svuda oko sebe vidi i \u010duje ljude koji govore srpskim jezikom. Nek se zna da nas nema samo po wc-ima i bau\u0161telama nego i po galerijama i muzejima! Ne\u0161to kasnije saznadoh da neka istra\u017eivanja kazuju da se u Srbiji \u010dita srazmerno vi\u0161e nego u mnogim drugim zemljama, naro\u010dito onim zapadnim, \u0161to me i podsta\u010de da se odam spisateljskom zanatu u nameri da se obijesno obogatim!<\/p>\n\n\n\n
U masi dragih glasova izdvaja\u0161e se Kosta, do du\u0161e s pravom jer najbolje poznava\u0161e materiju i s razlogom dr\u017ea\u0161e pa\u017enju svojih sabesednika. Taj profesor Be\u010dkog univerziteta, omalen rastom, \u0161iri no du\u017ei, sa pamelisti\u010dkim grudima naraslim od prekomernog unosa \u0161e\u0107era plenja\u0161e svojim obrazovanjem, inteligencijom, ljubaznim osmehom i razigranim okicama ispod maju\u0161nih lenonki.<\/p>\n\n\n\n
Kosta beja\u0161e pitomi pobo\u017eni hri\u0161\u0107anin, liturgijski tip, prisutan na svakoj slu\u017ebi Bo\u017ejoj kao i na dru\u017eenjima posle nje, sa vlastitim karakteristi\u010dnim modnim stilom koji podrazumeva\u0161e sve\u010dane sme\u0111e prugaste pantalone na crtu, sandale, bele \u010darape i havajsku ko\u0161ulju. Iako ve\u0107 duboko za\u0161ao u \u010detvrtu deceniju svoga \u017eitejstva nikada se nije o\u017eenio zbog \u010dega je tiho patio i patnju utapao u \u0161ampitama, cahericama, sitnim i krupnim kola\u010dima i svakovrsnim drugim \u0161e\u0107erima radi \u010dega silno naraste u \u0161irinu sa naro\u010ditim akcentom na grudi.<\/p>\n\n\n\n
Videv\u0161i da je po pitanju kila\u017ee vrag ve\u0107 odneo \u0161alu a Bogami videv\u0161i i zabrinuti izraz lica doktora zagledanog u njegove laboratorijske nalaze on odlu\u010di da nabavi bicikl. Prate\u0107a oprema u vidu specijalnih biciklisti\u010dkih patika, crnog biciklisti\u010dkog \u0161orca sa posebnom za\u0161titom, poput papagaja \u0161arenom tesnom majcom i crno-\u017eutom za\u0161titnom kacigom se podrazumevala.<\/p>\n\n\n\n
Te subote osvanu predivno, prozra\u010dno, toplo junsko jutro idealno za vo\u017enju a na\u0161 ti se Kosta uvu\u010de u tesno \u0161areno odelo, obu\u010de se kako ume i isturi grudi*, zajaha svoj novi bicikl sa dvanaest brzina i odjezdi \u0161etno-biciklisti\u010dkom stazom pored Dunava i ne slute\u0107i \u0161ta ga \u010deka.<\/p>\n\n\n\n
Negde na osmom kilometru uzvodno on nenadano nalete na nudisti\u010dku pla\u017eu i razga\u0107ene kupa\u010de, pritom neobi\u010dno nadarene jer oni koji to nisu obi\u010dno i ne idu na ovakva mesta, koji se veselo \u0161epura\u0161e po \u0161etnoj stazi, zaprepa\u0161\u0107eno trgnu glavu u stranu, noga oma\u010de s pedale, ruka s guvernale i on se poput strele zabi u znakove pored puta*. Slede\u0107e \u0161to ugleda kad se probudi iz kratkotrajne nesvesti bejahu isti ti nudisti koji ga izvla\u010di\u0161e iz grmlja i njihovi talenti koji vitla\u0161e svuda po vazduhu. Tu se onesvesti po drugi put.<\/p>\n\n\n\n
Tre\u0107i put toga dana probudi se i iznad sebe ugleda beli plafon, medicinsku aparaturu, sisteme za infuziju, kojekakve cev\u010dice koje zavr\u0161avahu u njegovim venama i blagi osmeh mlade zdepaste gr(\u010d)kinje*.<\/p>\n\n\n\n
U narednim danima Kosta stidljivim i iskusno isko\u0161enim pogledom odmerava\u0161e medicinsku sestru a ne moga\u0161e ni da ne primeti da se usrdno stara\u0161e o svim pacijantima ali da posebnu paznju ipak poklanja\u0161e ba\u0161 njemu.<\/p>\n\n\n\n
\u0160est meseci kasnije on dobi posao predava\u010da na Solunskom univerzitetu i sre\u0107ni se par preseli u zemlju Kostinih snova i Marijinih korena. Marija u stomaku pro\u0161vercova dva slepa putnika za koje u tom trenutku ne znadija\u0161e ni sama. \u00a0\u00a0 <\/p>\n\n\n\n
E sad, ja ni sam ne znam ba\u0161 ta\u010dno za\u0161to sam vam sve ovo ispri\u010dao ali slutim u sebi duboko skrivenu potajnu nadu da \u0107e ove moje pri\u010de jednog dana postati knjiga recimo u izdanju Lagune, pa da se onda u\u010dlanim u SNS, pa dobijem NIN-ovu nagradu, pa me Olja Be\u0107kovi\u0107 zove u Utisak nedelje da govorim o Kru\u0161iku i Jovanjici a Mari\u0107 i Sarapa u jutarnji program da raspinjem i javno \u010dere\u010dim Miku Aleksi\u0107a, Danijelu \u0160tajnfeld, Branislava Le\u010di\u0107a i koga god jo\u0161 treba \u0161to \u0107e mi doneti nevi\u0111enu slavu i popularnost, brdo para i gomilu \u017eena koje ne\u0107u morati da silujem ali \u0107u im svakako tra\u017eiti pismeni pristanak overen kod notara da ne bi za deset godina bilo ovo-ono.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Mile Stankovi\u0107, Maler<\/span><\/a> aus Veliko Gradi\u0161te.<\/p>\n\n\n\n