Dvadeset i \u010detvrtog martovskoga jutra 1999. godine Mi\u0161ko D\u017eezva, autoprevoznik iz Vranja trajno nastanjen u Austriji, krenuo je svojim VW furgonom da sakuplja putnike, robu i kapital i na taj na\u010din probije spoljni zid `nepravednih i ni\u010dim izazvanih sankcija`. Zapadna \u0161tampa ve\u0107 je uveliko najavljivala predstoje\u0107e juna\u010dko delo svoje vojske koje se ima izvr\u0161iti nad genocidnim Srbljem a u cilju za\u0161tite humanitarne organizacije organima gonjenja poznate pod imenom U\u010cK ali Mi\u0161ko je s mukom baratao i maternjim a kamoli stranim jezikom te se nije informisao u stranim nego u domovinskim medijima u kojima se o tome tek \u0161u\u0161kalo i to s nevericom.<\/p>\n\n\n\n
Pametnima je sve ve\u0107 odavno bilo jasno ali pisac ovih redova o\u010dito nije spadao me\u0111u takve pa je toga dana na vrhu zgrade bezbri\u017eno montirao riblju kost ne bi li uhvatio Studio B a kom\u0161iji koji je na istoj stanici ve\u0107 \u010duo informaciju da je po\u010delo bombardovanje na Kosovu i Metohiji nehajno je odgovorio: ma kakvi! Ipak, od prethodne ve\u010deri kada je na Pinku pu\u0161ten `Boj na Kosovu` crv sumnje je nagrizao njegovu nevericu. Sa druge strane, te\u0161ko je bilo poverovati da satanski zloduh jo\u0161 uvek \u017eivi na starom i novom kontinentu.<\/p>\n\n\n\n
Sa jednakom bezbri\u017eno\u0161\u0107u Mi\u0161ko D\u017eezva skuplja\u0161e svoje putnike. Prvi na spisku be\u0161e stari prekaljeni roker sa dugom masnom kosom, crnom ko\u017enom jaknom, bed\u017eevima Metalike, Motorheda i Mejdena kao i ambicijom da svoj hobi pretvori u izvor prihoda. Putovao je na audiciju za 3K dur koja je tih dana imala biti odr\u017eana u Beogradu. U tu svrhu grlo je natapao kockicama leda i hladnim pivom ne bi li svoj glas doveo u bebekovsko stanje.<\/p>\n\n\n\n
Ukrcav\u0161i nesu\u0111enu rok zvezdu Mi\u0161ko nastavi dalje i zaustavi se ispred stana mladog, tek ven\u010danog para koji svoj medeni mesec namerava\u0161e da provede u mlado\u017eenjinom selu kraj Pirota. Da su optu\u017ebe na ra\u0161un Piro\u0107anskog tvrdi\u010dluka potpuno la\u017ene i neosnovane svedo\u010di i \u010dinjenica da su sve potrep\u0161tine kupili u Be\u010du po ovda\u0161njim cenama uklju\u010div i zamrznutu \u010dokoladnu tortu sa vi\u0161njama, dva paketa toalet papira, pola kila alvorado kafe i plasti\u010dne \u010da\u0161e a polovni bicikl, \u010detiri d\u017eaka cementa i mali pvc prozor za kupatilo koje tako\u0111e utovari\u0161e nisu platili no ih mlado\u017eenja ukrade sa bau\u0161tele.<\/p>\n\n\n\n
Slede\u0107i se ukrca Dimitrije Doj\u010dinovi\u0107, goja\u017eljivi zubar poreklom iz Belu Palanku sa lister odelom i vi\u0161edecenijskom privatnom praksom u Be\u010du koji u nedostatku ravnopravnog sagovornika naglas tu\u017eba\u0161e o predstoje\u0107em ratu \u017eale\u0107i \u0161to \u0107e koaliciju predvoditi amerikanci a ne nemci jer tad bi se `bar znao red`.*<\/p>\n\n\n\n
Stari prota u izlizanoj mantiji sebi u bradu negodova\u0161e kad saputnici u sred posta povadi\u0161e semele punjene dimljenim sirom i salamom. Do njega je sedeo mladi srpski rodoljub, vlasnik mozga dobrano o\u0161te\u0107enog mnogobrojnim \u0161e\u0161eljevskim govorima ali ipak neokrnjenog patriotskog duha, sa kokardom na \u0161ajka\u010di, Arkanovim likom na majici i slu\u0161alicama iz kojih su probijale \u010detni\u010dke pesme. Krenuo je da se prijavi u dobrovoljce.<\/p>\n\n\n\n
– Oni da genocidi\u0161u \u010ditav srpski narod a ja da sedim pod Be\u010dkom \u0161ljivom, e pa ne\u0107e mo\u0107i, ja im ka\u017eem! – mada meni li\u010dno nije poznato da je \u0161ljiva veoma zastupljena po Be\u010dkim okruzima.<\/p>\n\n\n\n
Ispred njih je sedeo deda Laza, nosilac partizanske spomenice i austrijske penzije, koji nije govorio sa sinom ali je \u017eurio da obi\u0111e unuka koji se nalazio na izdr\u017eavanju vojnog roka u Kraljeva\u010dkoj kasarni.<\/p>\n\n\n\n
Dva mla\u0111ahna pripadnika nacionalne manjine na Mi\u0161kovo pitanje: kuda, spremno odgovori\u0161e:<\/p>\n\n\n\n
– Za Beograd bato, za Beograd! Nismo ti mi neki seljaci, mi smo iz Marinkove Bare!<\/p>\n\n\n\n
I dok je avion specijalnog izaslanika predsednika Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava uzletao sa Beogradskog aerodroma nakon neuspelih pregovora velikog diktatora sa lokalnim tiraninom polovni VW furgon jezdio je auto putem. Dosadni penzioner posa\u0111en tik iza suvoza\u010da \u010ditavim putem neumorno je drobio najbesmislenije gluposti koje se mogu zamisliti a njegovu besedu prekinuo je tek zalutali tomahavk \u0161to je tada nazvano kolateralnom \u0161tetom. Iz spr\u017eenog kombija ispuzala je samo misteriozna baba koju nismo predstavili jer je nismo ni primetili a NATO pakt osujeti zadnju nameru koju roker gaja\u0161e prema tek ven\u010danoj mladici iz Pirota.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Mile Stankovi\u0107, Maler<\/span><\/a> aus Veliko Gradi\u0161te.<\/p>\n\n\n\n