Karlos nije bio \u0161akal niti kakva druga \u017eivotinja, naprotiv, kao odbojka\u0161ki reprezentativac be\u0161e on uva\u017eeni, cenjeni i visokorangirani \u010dlan kubanske dru\u0161tvene i dr\u017eavne zajednice.<\/p>\n\n\n\n
Sa druge strane, Milica ne be\u0161e ni\u0161ta od toga \u010dak ni u svom selu a kamoli \u0161ire od toga. Roditelji su joj bili u Austriji na \u201eprivremenom radu\u201c, kako se tada govorilo, a zapravo na do\u017eivotnoj robiji, kako se sada dobro zna. Svoje rane devoja\u010dke dane kasnih 80-ih provodila je sa bakom u selu \u010ditaju\u0107i Sabor, Prakti\u010dnu \u017eenu, Nadu, Bazar, Pletenje i kuki\u010danje, slu\u0161aju\u0107i Draganu Mirkovi\u0107 i pi\u0161u\u0107i pesme. Naravno, pesme su bile glupave i bez ikakve vrednosti i upravo zato je neke od njih uspela i da proda pojedinim peva\u010dima narodne muzike a me\u0111u njima se naro\u010dito isticao refren:<\/p>\n\n\n\n
\u201eSve \u0161to lepo be\u0161e
Sad sa tobom ode,
Bez tebe sam du\u0161o
K`o \u010desma bez vode\u201c <\/p>\n\n\n\n
Kada je po\u010detkom 90-ih u biv\u0161oj zemlji vrag odneo \u0161alu istovremeno je odneo i nju u be\u010dko roditeljsko gnezdo. Nedugo potom, donekle savladav\u0161i jezik, zaposli se ona u imigracionom birou gde ova nesu\u0111ena pesnikinja mesto pera zadu\u017ei metlu a mesto stihova tek povremeno zapisiva\u0161e po koju poruku na fri\u017eideru ili zamagljenom ogledalu.<\/p>\n\n\n\n
Tih dana \u0161aka joj dopade literatura koja \u0107e ne\u0161to kasnije poku\u0161ati desant ne samo na mu\u0161karce, a naro\u010dito na \u017eene, ve\u0107 i na sami zdrav razum. I tako, pod uticajem ove ideologije i svojih novoste\u010denih uverenja ona prestade da bude pesnikinja i postade – pesnica.<\/p>\n\n\n\n
Uz pomo\u0107 svojih saborkinja (\u017eene koje \u010ditaju Sabor) koje na sre\u0107u behu malobrojne ali na nesre\u0107u glasne i uticajne ona usvoji novi re\u010dnik i u potpunosti se posveti ideolo\u0161kom radu. Novi Engels bi ro\u0111en da pripomogne starome Marksu, novi Vuk se javi da prepravi delo staroga koje ovaj, uzgred budi re\u010deno, i ne so\u010dini, a Ivan Klajn se u grobu prevrnu i to vi\u0161e puta. Novogovor se rodi, vaistinu se rodi, ali skoro istog trena i preminu u vlastitom porodili\u0161tu jer ga ni same tvorkinje (\u017eene od tvorova?) ne moga\u0161e govoriti samo zato \u0161to ne behu dovoljno glupe.<\/p>\n\n\n\n
Moram priznati da su sve te borkinje, saborkinje, sabora\u0161ice, tajkunke, tajkunice, varilice, varijacije, varja\u010de, varijante (jer ako je \u017eena koja se bavi vaspitavanjem dece guvernanta onda onda koja se bavi varenjem mora biti \u2013 varijanta), kupice, kupkinje, kupujke, kupilice, trenerke, majorke koje veze nemaju sa \u0160panijom, sociolo\u0161kinje, psiholo\u0161kinje i ostale stru\u010dnjakinje stvorile izvesnu pometnju u mojoj glavi a i nemalu bojazan glede knji\u017eevnoga zanata kojeg sam se latio. A pomislimo jo\u0161 i na \u010dinjenicu da \u0107e ova jezi\u010dka reforma obuhvatiti ne samo \u017eenski nego i mu\u0161ki rod jer ako postoje guvernante onda bi morali postojati i guvernatori koje bismo zvali guvernerima iako sam ja bio ube\u0111en da ta re\u010d zna\u010di ne\u0161to sasvim drugo. I evo, do ovog \u010dasa mno\u017eina verbalnih dilema \u017eestoko razdire moju pisa\u010dku du\u0161u. \u010cak vi\u0161e nisam siguran ni da li pisac ima pisa\u010dku ili pi\u0161a\u010dku du\u0161u i kako ve\u0107 ide to jedna\u010denje suglasnika po zvu\u010dnosti?! A ako ve\u0107 pisac ima du\u0161u pa mora je imati i piskinja, ili pi\u0161kinja, ili pisa\u010dica ili… dalje mi jedna\u010denje po zvu\u010dnosti nije prijatno izgovoriti, naro\u010dito pred damama. Mnoge su dileme a samo je jedno sigurno, deverova \u017eena je – deverika.<\/p>\n\n\n\n
Ovako bismo mogli u nedogled ali za\u0161to ruglu izvrgavati \u017eenski rod, taj cvet \u010dove\u010danstva, radi nekolicine njegovih izopa\u010denih predstavnica, da ne ka\u017eem izopa\u010denja\u010dica?! Vratimo se radije Karlosu, tom mladom i naivnom kubancu, koji tada jo\u0161 uvek nije znao ono \u0161to izvesni Branimir dobro znadija\u0161e: da je sre\u0107a u tri stvari* a ni jedna od njih nije novac. Kao \u010dlan kubanske odbojka\u0161ke reprezentacije doputovao je on u glavni grad negda\u0161nje Austrougarske imperije sredinom 90-ih godina protekloga stole\u0107a. Videv\u0161i radosti iskru sve lepote i opojnu mo\u0107 krasote k\u0107eri iz Elizija Karlos bi, malo je re\u0107i, op\u010dinjen, te znaju\u0107i za sli\u010dne primere prebega s puno entuzijazma napusti hotel, pocepa paso\u0161 i zatra\u017ei azil u najbli\u017eoj policijskoj stanici.<\/p>\n\n\n\n
Zakonska procedura uputi ga tada na imigracioni biro u kome on prvi put ugleda za njega egzoti\u010dnu beloputu feministkinju sa metlom u ruci i \u010de\u017enjom u oku. Nije trebalo mnogo vremena da dvoje mladih stranaca in a strange land prona\u0111u zajedni\u010dki jezik, to jest dva koja se tek nekoliko dana kasnije strasno zapleto\u0161e zajedno sa svojim znojnim telima. \u010cinjenica da u zemlji porekla mladog latinoamerikanca ljudska, pa time ni \u017eenska, prava ne behu naro\u010dito razmatrana a i Karlosovo nepoznavanje srpskog jezika i njegovih feministi\u010dkih varijacija u\u010dini\u0161e ovu vezu odr\u017eivom.<\/p>\n\n\n\n
Za kratko vreme Milica se do u\u0161iju zaljubi i umesto pesnice ponovo postade pesnikinja, kako to obi\u010dno i biva.<\/p>\n\n\n\n
Na \u017ealost, u brk ovoj ljubavi neumoljivo staja\u0161e Kubanska dr\u017eava u vidu svoja dva predstavnika u ambasadi u Be\u010du. U neformalnom razgovoru koji uskoro bi obavljen pod \u010dudnim uslovima i neobi\u010dnim okolnostima omaleni Havijer izvesti Karlosa da mu je porodica na sigurnom, mada mo\u017eda ne zadugo, i da valja i na nju misliti, a glavati rmpalija pored njega sve\u010dano izjavi da je \u201ena\u0161a ruka duga\u010dka\u201c \u0161to je ranije ve\u0107 podrobno opisivano u svetskoj literaturi pa se na tom detalju ne bismo previ\u0161e zadr\u017eavali.<\/p>\n\n\n\n
Kako austrijska dr\u017eava ne mari mnogo za ljudska prava van svojih granica Karlos se uskoro obreo u ekstradicionom pritvoru u kome se \u010dovek koji mi je ispri\u010dao ovu tu\u017enu pripovest i sam na\u0161ao istim povodom. Uprkos velikim naporima advokata i nesebi\u010dnoj po\u017ertvovanosti svoje devojke njega je po svoj prilici \u010dekalo isporu\u010denje i dugogodi\u0161nja robija na Kubi, mo\u017eda \u010dak i ne\u0161to te\u017ee, a da stvar bude gora ispovedio mi je tada i ovo: -Na Kubi je plata deset dolara a za \u017eivot ti je potrebno: devet, temperatura od 25 stepeni cele godine, jedne kupa\u0107e ga\u0107e, kubanka i par banana ubranih na putu ka pe\u0161\u010danoj pla\u017ei i terenu za mali fudbal. Sad mi je \u017eao ali tada sam mislio da sa strane ima kvalitetnije ispa\u0161e.*<\/p>\n\n\n\n
Autor: Mile Stankovi\u0107, Maler<\/span><\/a> aus Veliko Gradi\u0161te.<\/p>\n\n\n\n