\u017darko Kosti\u0107, mladi\u0107 rodom iz Sarajeva, dospeo je u ostatak negda\u0161nje imperije po\u010detkom 90-ih godina pro\u0161loga veka iz ostatka negda\u0161nje poluimperije zahvaljuju\u0107i spletu nesre\u0107nih i svima dobro poznatih okolnosti.<\/p>\n\n\n\n
\u017darko je bio poro\u010dan. Lako je sticao lo\u0161e navike a te\u0161ko ili nikako one dobre. Sklonost prema ne toliko silovitom pi\u0107u kao \u0161to je pivo razvio je jo\u0161 u najranijoj mladosti a vremenom se to na vreme i dobro ukorenjeno stablo, redovno zalivano i potkresivano, kalemljeno \u010dak i drugim napicima, tretirano najkvalitetnijim herbicidima i pesticidima, razgranalo u divnu bujnu kro\u0161nju alkoholne zavisnosti. Usamljeni\u010dki \u017eivot koji vo\u0111a\u0161e u stranoj zemlji i narodu samo dava\u0161e zamajac ovoj prirodnoj lepoti i neobi\u010dnoj radosti za \u010ditav nervni sustav ali ne i za ostale organe.<\/p>\n\n\n\n
\u017darko je cenio da radi o\u010duvanja dobrog zdravstvenog stanja valja na\u0107i prirodni balans izme\u0111u du\u0161evnog mira nervne opu\u0161tenosti \u010diji je izostanak izvor mnogih bolesti i zdravlja drugih vitalnih organa poput jetre te je intenzivno pio ne samo iz hedonisti\u010dkih nego i iz zdravstvenih razloga.<\/p>\n\n\n\n
Budu\u0107i da je bio zaposlen kao voza\u010d kamiona danju nije pio ni\u0161ta sem vode i surutke ali se zato predve\u010de pretvarao u pravi usisiva\u010d za pivo i po koje silovito pi\u0107e. Te ve\u010dernje seanse nakon stresnog i napornog radnog dana predstavljale su zvezdane trenutke njegovog \u017eivota. Ve\u0107 posle druge limenke sva bi du\u0161evna bol nestajala kao rukom odneta, pa \u010dak i po koje fizi\u010dko oboljenje poput \u017egaravice ili nadimanja. Iako je strogo vodio ra\u010duna da ne zapadne u stanje pijanstva koje bi mu zamrsilo jezik, oslabilo kolena ili ne daj Bo\u017ee obrnulo svest u nesvest ipak se na jetri pojavi\u0161e posledice u smislu zama\u0161\u0107enosti koju, kako re\u010de doktor, uspe\u0161no re\u0161ava mesec dana dijete \u0161to silno obradova pacijenta koji pod dijetom podrazumeva\u0161e samo restrikciju hrane a ne i pi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Nakon vi\u0161e godina redovitog izvo\u0111enja ovog obreda on prestade da bude samo puko ispijanje pi\u0107a pra\u0107eno grickanjem slanine i sira ve\u0107 vremenom poprimi svoju sakramentalnu formu i su\u0161tinu. Kao prvosve\u0161tenik svoje crkve \u017darko je svakodnevno slu\u017eio ve\u010dernju slu\u017ebu tokom koje je u stakleni putir umesto vina nalivao ogromne koli\u010dine osve\u0107ene vode koju su neki nazivali pivom a koje je nakon ne\u010dujne molitve epikleze negde izme\u0111u pete i \u0161este limenke poprimalo oblik pri\u010dasne rakije u vidu \u010dokanja baltik votke i pri\u010de\u0161\u0107a istom. Po zavr\u0161etku slu\u017ebe potro\u0161iv\u0161i preostale Darove prvojerarh bi odlazio na spavanje ne bi li bio pripravan za sutra\u0161nji radni dan. Ujutro bi ustajao sve\u017e i odmoran ali pomalo nervozan u \u017eeljnom i\u0161\u010dekivanju novog bogoslu\u017eenja.<\/p>\n\n\n\n
Tada bi ovaj arhijerej sedao za volan svoje mo\u0107ne ma\u0161ine od ko zna koliko miliona kubika i krstario bi putevima i autobanovima zemlje austrijanske prevoze\u0107i robu razli\u010ditih proizvo\u0111a\u010da. Posao je bio dosadan, izazivao je bolove u vratu, probleme sa le\u0111ima, \u0161uljeve i interesantne a po\u010desto i krajnje pogane misli. Bolove u vratu i le\u0111ima kao i pogane misli relativno uspe\u0161no su sanirale usputne maserke sa sre\u0107nim zavr\u0161etkom do\u010dim je dosada bila ipak tvr\u0111i orah. \u0160oferska je tuga pregolema* ali bivalo je i sre\u0107nih trenutaka poput onog kada bi ugledao stariju gospo\u0111u sa fejs liftingom i trajnom ondulacijom za volanom novog mini morisa kako olujnom brzinom od 30 na sat juri autobanom. Tada bi svom snagom nalegao na mo\u0107nu sirenu svoje mo\u0107ne ma\u0161ine pa bi umirao od smeha gledaju\u0107i kako prestra\u0161ena baba svojim mini morisom \u0161eva po auto-putu k`o Maradona po engleskoj odbrani.<\/p>\n\n\n\n
`Bo\u017eija ruka` po\u010div\u0161eg u\u017eivaoca svakovrsnih opijata presudila je te davne 1986 godine Gordom Albionu a drhtava stara\u010dka ruka toga je dana umalo presudila svome vlasniku. Naime, nezainteresovano zagledan u \u0161irinu, du\u017einu i dubinu auto-puta ispred sebe i zagnjuren u epska prostranstva svojih misli \u017darko u po\u010detku i ne \u010du sirenu koja se stidljivo ogla\u0161ava\u0161e iza njegovog kamiona. Nakon nekoliko poku\u0161aja uporni svira\u010d kona\u010dno privu\u010de pa\u017enju neuroznog kamiond\u017eije koji unezvereno zvera\u0161e \u010das u put, \u010das u retrovizor pitaju\u0107i se ko to tamo provocira?! Pa jo\u0161 i ablenduje!<\/p>\n\n\n\n
Po\u0161to `provokator` ne prestaja\u0161e sa provokacijama sada ve\u0107 potpuno razdra\u017eeni kamiond\u017eija prvo uspori a onda i potpuno zaustavi vozilo pa dograbiv\u0161i bejzbol palicu sa suvoza\u010dkog sedi\u0161ta hitro posko\u010di iz visoke kabine i o\u0161trim i odlu\u010dnim korakom zaputi se ka crvenom spa\u010deku iz 1968 godine, o\u010dito pa\u017eljivo i s ljubavlju odr\u017eavanom oldtajmeru, koji se zaustavi odmah iza njega. Ipak, ovaj oldtajmer be\u0161e pravi mladi\u0107 naspram oldtajmera koji se\u0111a\u0161e za njegovim volanom.<\/p>\n\n\n\n
-\u0160ta svira\u0161 bre matori?! \u0160ta si leg`o na tu sirenu, si ti normalan?!<\/p>\n\n\n\n
-Ali mladi\u0107u…- zadrhta oldtajmerski glas i Adamova jabu\u010dica.<\/p>\n\n\n\n
-\u0160ta bre ali?! \u0160ta bre ali?! Koga ti zeza\u0161, majmune?!<\/p>\n\n\n\n
-Ali ja sam samo hteo…<\/p>\n\n\n\n
-\u0160ta si bre samo hteo, a?!- zamahnu kamiond\u017eija palicom u nameri da zapla\u0161i pobledelog starca.<\/p>\n\n\n\n
-Ja sam samo hteo…- ukrsti starac ruke u gard ne shvataju\u0107i \u017darkovu nameru- samo sam hteo…da vam ka\u017eem…da su vam otvorena vrata na prikolici pa mo\u017ee da vam ispadne roba.<\/p>\n\n\n\n
Ova verbalna \u0161amar\u010dina razli crvenilo po \u017darkovim obrazima, zaledi mu pogled, ruku, palicu i knedlu u grlu, on baci pogled na poluotvorenu prikolicu i nakrivljene gajbe, tu posledicu sino\u0107njeg beerfesta u sopstvenoj re\u017eiji, zatim posti\u0111eno spusti pogled i palicu ka asfaltu, starac spusti gard, a kamiond\u017eija se pride spusti u podzemne predele, da ne ka\u017eem propade u crnu zemlju.<\/p>\n\n\n\n
-Izvinite- promrmlja nesigurnim glasom iz zemnih dubina- ne znam \u0161ta mi je bilo…<\/p>\n\n\n\n
-Ni\u0161ta, ni\u0161ta, sinko, de\u0161ava se.- drhtao je starac kao pionirka koja predaje \u0161tafetu.<\/p>\n\n\n\n
-Nije vam dobro, ho\u0107ete da pozovem pomo\u0107?<\/p>\n\n\n\n
-Neka, neka, sinko, bi\u0107e deka dobro, samo malo da odmorim. Otvori mi, molim te, kutiju sa lekovima, tu je u ladici, ne mogu sam, drhte mi ruke, pa vozi dalje, posao ne sme da \u010deka. Posao ne sme da \u010deka ali ni ve\u010dernja slu\u017eba te je i toga dana uprkos otegotnim okolnostima nesmanjenom \u017eestinom odr\u017ean jo\u0161 jedan beerfest u privatnoj re\u017eiji uz blagu dozu grizodu\u0161ja koja nestade posle druge limenke kada \u017eivot ponovo postade lep.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Mile Stankovi\u0107, Maler<\/span><\/a> aus Veliko Gradi\u0161te.<\/p>\n\n\n\n