Milo\u0161 Milutinovi\u0107 je bio legendarni napada\u010d poznatog partizanskog kluba kojim je neko\u0107 predsedavao poglavnik ali ovo nije pri\u010da o njemu ve\u0107 o njegovom imenjaku poniklom u Boljetinu, glavnom gradu vla\u0161ke magije. Kada je Milo\u0161 prvi put \u010duo za izvesnog Gavrila, koji je u svoje vreme kajzer Franca li\u0161io obaveze da porobljene narode obilazi o njihovim najve\u0107im praznicima, dosoljava im rane i poliva fekalijama, ni slutio nije da \u0107e u budu\u0107nosti \u010detiri svoja emigrantska dana provesti u istoj zemlji gde je i pomenuti Princip proveo svoje emigrantske godine. I to radi doktorata.<\/p>\n\n\n\n
Ali da krenemo od po\u010detka.<\/p>\n\n\n\n
Imao je Milo\u0161 nepunih osam godina kada su se roditelji razi\u0161li i jo\u0161 uvek nije razumeo \u0161ta se ta\u010dno de\u0161ava i za\u0161to mora da se preseli kod bake u Majdanpek. Do dana dana\u0161njeg roditelje nije video. Kada se baka upokojila imao je petnaest i ostao je sam na svetu.<\/p>\n\n\n\n
U Be\u010du se na\u0161ao kad je napunio devetnaest ali ta \u0107e faza u ovoj pri\u010di ostati zamagljena jer bi se radi suvi\u0161e detaljnog opisa glavni junak mogao prepoznati a pisac mogao biti tu\u010den, mo\u017ee biti \u010dak i krvni\u010dki, \u0161to detalje njegovog \u017eitejstva na koje ba\u0161 i ne be\u0161e ponosan izla\u017ee kriti\u010dkom oku javnosti.<\/p>\n\n\n\n
Zaposlio se u maloj firmi za \u010di\u0161\u0107enje i odr\u017eavanje grada kao \u010dista\u010d, vrlo brzo shvatio prednosti osamostaljivanja i osnovao sopstveno preduze\u0107e sa istom delatno\u0161\u0107u. Sa 27 godina bio je najbogatiji Srbin u Austriji, posedovao je novce, nekretnine, automobile, \u017eene, decu, a \u017eeleo je status i dru\u0161tveno priznanje. U tu svrhu kupio je diplomu filozofskog fakulteta u Ja\u0161iju u Rumuniji, uramio je, oka\u010dio na zid i dru\u0161tvene mre\u017ee i po\u010deo da sti\u010de izvesno ali nedovoljno po\u0161tovanje javnosti.<\/p>\n\n\n\n
I dalje nezadovoljan odnosom austrijskog gra\u0111anstva on odlu\u010duje da prvo osvoji simpatije srpske populacije te pristupa kolosalnom pregnu\u0107u koje smatra\u0161e primerenim. Naime, uz svesrdnu savetodavnu i prakti\u010dnu pomo\u0107 svoje prijateljice i folk peva\u010dice vlasnik sada ve\u0107 ozbiljne kompanije za \u010di\u0161\u0107enje i odr\u017eavanje `MiMi` zagazi u vrletne dubine turbo folka kojom prilikom i \u010dijom zaslugom nastade jedan od bisera ove vrste muzike \u010diji refren glasi\u0161e:<\/p>\n\n\n\n
`Ala mi se jede pe\u010dena koko\u0161ka,
Tri kila banane rado bi` pojeo, nane.` *<\/p>\n\n\n\n
Iako je kompozicija osvojila srca izvesnog broja mentalno osaka\u0107enih ipak mu nije donela ugled i po\u0161tovanje kod zdravog dela populacije. Taj muzi\u010dki uradak na svu sre\u0107u pro\u0161ao je nezapa\u017eeno kod ve\u0107inskog stanovni\u0161tva ne samo zato \u0161to nisu razumeli tekst ve\u0107 i stoga \u0161to se u ure\u0111enoj zemlji takav uznemiruju\u0107i sadr\u017eaj mogao emitovati eventualno u koko\u0161injcu, a i to tek uz sprecijalno odobrenje nadle\u017enog inspektorata, a nikako na ljudskom bi\u0107u dostupnom mediju te plami\u010dak nade nastavi da gori u njegovom nesre\u0107nom srcu.<\/p>\n\n\n\n
I tako se u \u010dasu nezaja\u017eljive pohlepe novooboga\u0107enog prazilukovi\u0107a da `guzici nabije cijenu`* vra\u0107amo na po\u010detak pri\u010de i njegov susret sa zemljom doma\u0107inom mla\u0111ahnog G.P. koga je 1914. zanelo sopstveno ime i prezime*, \u010ce\u0161kom, gde je odbranio doktorsku tezu jer je, po sopstvenim re\u010dima, ` tamo bilo najjevtinije`. <\/p>\n\n\n\n
Novope\u010deni doktor filosofije i neotu\u0111ivi sastojak hiperinflatornog talasa doktorata posredi Srbalja pobedonosno se vratio u austrijansku prestonicu i na mala ali stra\u017enja vrata sna\u017enim i odlu\u010dnim korakom kro\u010dio u intelektualnu elitu. Radi ja\u010deg utiska na kolege intelektualce pustio je bradu, zatim i kosu, zamastio je i vezao u rep a na nos oka\u010dio dra\u017einke kroz koje ni\u0161ta nije video ali ni to, \u010dini se, ne be\u0161e dovoljno za izo\u0161treni i probirljivi ukus pogor\u0111ene austrijanske elite i to samo zbog imena i prezimena koje se zavr\u0161ava\u0161e na i\u0107, bar tako mi\u0161lja\u0161e znameniti filozof.<\/p>\n\n\n\n
Kad najposle promeni i ime od negda\u0161nje li\u010dnosti za promenu osta\u0161e jo\u0161 samo pol i seksualna orijentacija. I sad ve\u0107 i po cenu da budem tu\u010den, \u010dak i krvni\u010dki, ne\u0107u mo\u0107i da pre\u0107utim aferu koja ozbiljno uzdrma austrijansko dru\u0161tvo a u kojoj zna\u010dajnu ulogu odigra na\u0161 junak putem svojih goli\u0161avih fotografija koje obave\u0161tajna slu\u017eba presrete u prepisci izme\u0111u kancelara i njegovog bliskog saradnika kojom prilikom negda\u0161nji Milo\u0161 kona\u010dno do\u017eive potpunu satisfakciju i dru\u0161tveno priznanje zahvaljuju\u0107i gej lobiju i svojoj prijem\u010divosti za razli\u010dita seksualna opredeljenja i prate\u0107a spolovila a tajna uspeha koju je neumorno tra\u017eio kroz biznis, filozofiju i muzi\u010dku umetnost krila se takoreku\u0107 nadohvat ruke – u ga\u0107ama.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Mile Stankovi\u0107, Maler<\/span><\/a> aus Veliko Gradi\u0161te.<\/p>\n\n\n\n