Te 1973. godine potpisivanjem mirovnog sporazuma u Parizu okončan je Vijetnamski rat, rođen je Dejan Bodiroga, Marlon Brando je odbio da primi oskara, umro je Pablo Pikaso, pokrenut je postupak opoziva predsednika Niksona, objavljen je legendarni `Tubular bells` album, Grčka je postala republika, rođena je Nie Yali, kineska hokejašica na travi, Vili Brant posetio je Izrael, umro je Brus LI, Kenija je zabranila lov na slonove, na vlast je došao Augusto Pinoče, u članstvo UN primljeni su Bahami kao i obe Nemačke, Kisindžer je postao državni sekretar, umro je Pablo Neruda, rođen je Tijani Babangida, svemirska letelica Pioneer 10 poslala je prve detaljne snimke Jupitera, ubijen je španski premijer Louis Carrero Blanco, Filipinski diktator Markos nastavio je da vlada dekretima uprkos isteku mandata, u Zagrebu je svečano otvorena koncertna dvorana `Vatroslav Lisinski` a Selimir i Darinka doselili su se u malo mesto kraj Tulna.

Iste godine Darinka je doživela prvo porodično nasilje, do duše prilično zasluženo ali ipak ružno i nehrišćansko. Pogrešno bi bilo pa i neistinito Selimira optužiti za sklonost nasilju, naprotiv, beše to retko tih i miran čovek ali u trenucima pijanstva Darinkine bespametne primedbe buđaše u njemu pomahnitalu zver. Njen troćelijski mozak nije mogao da dobaci do misli da treba sačekati da se muž otrezni pa onda izneti svoje primedbe nego to činjaše u najbeskorisnijem i za nju najpogubnijem času.

Postoje glasovi koji tvrde da je volela batine i na neki čudan način uživala u njima bar povremeno ali za takvu tvrdnju nemamo dovoljno čvrstih dokaza pa ćemo je ovoga puta ostaviti po strani.

Po povoljnim uslovima na periferiji zakupiše kućicu sa velikim dvorištem, brezama, živom ogradom i šupom u kojoj držaše ašove, lopate, čekiće, daske, eksere, golubiji izmet, špahtle, mistrije, kofe sa farbom, četke, metle, molerske merdevine i staru prašnjavu Bibliju nasleđenu od vlasnika kuće. Selimir bejaše moler.

Druželjubni Selimir je uspeo da stekne prijatelje čak i među austrijancima iako to nije običaj i retka je pojava, slaboumna Giti od preko puta i Gerd i Hilda niz ulicu bejahu samo neki od njih. Na Giti su gledali sažaljivo i vodili je kući kad se izgubi u komšiluku ili upiški na sred ulice a sa Gerdom i Hildom organizovali projekcije porno filmova u kojima su ružne debele nemice izmamljivale balu iz Seletovih usta i stidljivi kikot prisutnih dama.

Tokom jedne projekcije umesto talentovane mlade glumice Gerdovu pažnju privuče raskošna scenografija, podseti ga da im kuća nije krečena godinama, te predloži da uz pravičnu nadoknadu radove izvede Selimir.

Već naredne nedelje on istovari četke, metle, valjke i ostali alat u Gerdovu dnevnu sobu gde revnosno pristupi poslu uz podršku šnapsa i piva kojima se zalivahu radovi kako je to već običaj čak i u nemačkom narodu.

Radovi su odmicali uobičajenim tempom, u pogledu alkoholnih napitaka Gerd ispuni očekivanja budući da i sam gajaše strast prema piću ali kad je hrana u pitanju Selimir bi donekle razočaran. Doručka naime nije ni bilo jer je Hilda računala da je majstor doručkovao kući pre polaska (što i jeste ali to beše za želudac a ovo u gostima bi bilo za oči) a za ručak ona na plastičnom crvenom poslužavniku ponudi komad junetine, jedan bareni krompir, list salate, krišku crnog hleba i salvetu.

Naviknut valjda na tradicionalnu srpsku trpezu sa predjelom od sorte, ovalima pečenja, gibanicom, sarmom, ćevapima, pljeskavicama, kajmakom, belolučanom paprikom i piletinom za one koji poste on gunđaše sebi u bradu pa iako u međuvremenu shvati da mu je servirani obrok sasvim ukusan i više nego dovoljan on odluči da se na sebi svojstven način osveti i pokaže komšijama šta je gostoprimstvo.

Već sledećeg vikenda u obližnjem selu nabavi prase od 28 kila, lično ga zakla, ošuri, očisti, natače na ražanj, raspali vatru, otvori pivo, pozva Gerda da zajedno okreću a Darinku posla u kujnu da dinsta iznutrice. Ušavši u dvorište i videvši prase nataknuto na dugačku metalnu šipku Gerd poskoči, uhvati se za proćelavu glavu i kriknu nešto što imaše veze sa varvarizmom i nabijanjem koca u stražnjicu.

– Was ist das? Was für eine Barbarei! Das ist ein Skandal! Warum hast du ein Spieß dem Schwein in den Arsch reingesteckt?!

-Pa će ga pečemo na ražanj!

-Was ist ražanj?!

Posle nekoliko sati i nekoliko piva u početku šokirani gospodin Gerd omamljen mirisom pečenja i iskapljenim limenkama halapljivo proždiraše najmasnije delove potrbušine a nesrećna Darinka cičaše na pijanog muža:- Đubre! Propalico! Ništaku! Pijanduro!

Nakon nekoliko neuspelih verbalnih pokušaja smirivanja strasti Selimir pristupi porodičnom nasilju kojom prilikom Darinka geknu o patos podno nogu gospodina Gerda koji ih samo smireno podiže ne bi li omogućio lakši pristup Seletovoj cipeli k Darinkinom bubregu i mirno nastavi da ždere varvarskim metodama ispečenu životinju.

Prilikom prijema u bolnicu radi mira u kući i deeskalacije sukoba Darinka izjavi da je do povrede došlo prilikom pada niz stepenice a Selimir ostade da razmišlja o tome kako se proždrljivi švabo koji na gostujućem terenu guta čak i koske na domaćem pretvara u prvoborca minimalizma, vegana, pobornika zdrave ishrane i asketske umerenosti.

Autor: Mile Stanković, Maler aus Veliko Gradište.

Ostale priče iz emigracije