Kumanovski sporazum

Prethodni deo …

Vrativši se u Beč te potom isprativši S.N. sa pregršt milozvučnih obećanja a videvši da se novac od osiguranja topi velikom žestinom T.N.-ov preduzetni duh namisli da svoj kućni budžet dopuni na ako treba i protivzakonit način i uz zdušnu pomoć novostečenog prijatelja R.B.-a.

Tokom burnih konsultacija oko budućih poslovnih pregnuća R.B. mu poveri da ima fantastičnu ponudu od Trajčeta makedonskog i izvesnog Josipa iz Pule, trajno nastanjenih u Insbruku, koji se združeno bavljaše trgovinom cigaretama i ne obaziraše se naročito na vapaje poreskih službi i policijskih snaga. 

Imađaše Trajče i Jože i omanji magacinski prostor u vidu plekane garaže na periferiji Insbruka iz koga pod okriljem noći vršaše distribuciju robe, imađaše i neutaživu želju za širenjem svoje poslovne imperije, imađaše i bespametne kuraži, imađaše i snove o “Šešeljskim” ostrvima (i otocima), jedino nemaše dovoljno novaca za sledeću turu.

I baš tu, prema biznis planu, na podzemnu poslovnu scenu trebaše da nahrupe R.B. i T.N.

Trajče makedonski bejaše skroman rastom ali bogat ambicijom. Njegove živahne crne okice poskakivahu poput loptice u fliperu pri svakom pomenu biznis kombinacije a roptavi mu kikot drmaše pihtijasto stomače.

Još kao dečkić sa roditeljima se nastanio u Austriji a inače rodom bejaše iz Kumanova gde sa makedonskim carinicima i postiže Kumanovski sporazum po kome pomenuti čuvari graničnog prelaza uz pravičnu nadoknadu garantovaše neometan prolaz pošiljke kroz car(in)ske dveri.

Sa druge strane, Josip bejaše nabildovani rmpalija poprilično različitog karaktera ali jednako sklon olakom i nelegalnom dobitku.

Ne beše naročito obdaren pameću niti beše najsjajniji dragulj u kruni mudrosti ali iz nekog razloga beše uveren u suprotno pa se u svakoj prilici i raspravi nametaše kao neosporni autoritet opšte prakse i ne libljaše se da u nedostatku čvršće argumentacije svoje mišljenje nametne sagovorniku čak i fizički, svojeručno.

Ipak, radi svoje hrišćanske pobožnosti, neretko nakon takvog razgovora padaše u duboko pokajanje po modelu Ursa kvovadiskog.

Prema nepisanim odredbama Kumanovskog sporazuma makedonski bi carinici za svoju nezainteresovanost za nadolazeći kamion sa cigaretama trebali biti obeštećeni sa 20 000 evra.

Prema takodje nepisanom Insbruškom sporazumu postignutom izmedju Trajčeta, Jožeta i R.B.-a ( T.N. odustade od učešća radi straha policijskoga ) taj bi novac obezbedio poslednji potpisnik s obzirom da prva dvojica obezbediše sredstva za sadržinu pošiljke.

Trajče čuknu vo drvo, čuknu tri pati, Josip se četvoroprstno i pobožno prekriži zamolivši Gospodina za uspeh projekta, R.B. se zadovoljno osmehivaše a T.N. zabrinuto mahaše glavom.

nastaviće se …

Autor: Mile Stanković, Maler aus Veliko Gradište.

Lesen Sie nastavak priče …

Ostale priče iz emigracije