Povratak u budućnost

Prethodni deo …

Čak i da je deda Sava nameravao napustiti ´dolinu suza´ slavni bi događaj morao odložiti radi plamenih bedara svoga unuka. Mnogo godina kasnije ispostaviće se da mu to ne bi ni bilo teško jer je u odlaganju imao iskustva, odlagao je naime svoj obilazak rajskih vrtova svake godine po jedanput i tako 97 puta!

Uzalud je S.N. zvala i slala poruke, T.N. nije odgovarao jer je, razumećete, imao važnijeg posla. Trećeg dana se javio porukom objasnivši da je deda jošte živ, da su prognoze lekara loše, da se ne zna kad će na ahiret ali da svakako mora ostati da o njemu brine još neko vreme.

Susret sa G.G. bio je eruptivan ali protkan nežnim osećanjima a T.N. se i dalje teško uklapao u novu i nepoznatu Siranovsku ulogu – osim po dužini nosa.

G.G. je živela sama, dvoje dece iz raspalog braka vec je odraslo i osamostalilo se, pa se T.N. umesto u deda Savinu uselio u njenu spavaću sobu.

Prečesto bivajet da se među našom dijasporom veze začinju ne toliko iz ljubavi koliko radi deljenja stanarine i propratnih troškova no ovde se skobiše lepo i korisno te oboje kušaše slatke plodove sa najmanje dva drveta.

G.G. bijaše ono što se u novogovoru krsti kao higijenski tehničar a koji starostavni izgovor nećemo pominjati da se struka ne uvredi niti ćemo, iz estetskih i higijenskih razloga, ulaziti u opis posla i radnog mesta.

´Život je nekad siv, nekad crn`, da izvitoperimo frazu čuvenog mislioca, no ipak otkad je na kraju napornog radnog dana i tunela čkiljilo ono rumeno svetlo vragolastog osmeha, svet je poprimio neke druge nijanse i tonove.

Lutali su gradom, obilazili Vlaške bircuze, jeli škembiće i pili rakiju i pivo zaljubljeno se gledajući vodnjikavim očima, kupali se (pa i više od toga) po Bečkim banjama zaklonjeni gustom vodenom parom, trčali cvetnim livadama Šneberga, kotrljali se niz rosnu padinu, planirali putovanja, slušali Džo Kokera i Mileta Kitića, hranili jedno drugo čvarcima i turšijom, i sve tako punih sedam i po nedelja.

Krajem osme nedelje preko Atlantika je preleteo aber da je zakonita supruga na radnom mestu povredila ruku i da mora biti podvrgnuta manjoj hirurškoj intervenciji.

Takvu bi vest svako dočekao s tugom ali T.N. nije svako, u nesreći bi on uvek nalazio sreću a ova se sreća zvala osiguravajuće društvo!

Kada je čuo visinu obeštećenja u T.N.-ovom se telu odigralo nekoliko hemijskih procesa počev od izliva serotonina u mozak, preko izliva krvi u istureno mesto pa sve do izliva sekundarne sirovine u wc šolju. Dodajmo tome još samo, kad smo već kod misterija organizma, da se njegova ljubav prema S.N. počela obnavljati brže nego jetra!

nastaviće se …

Autor: Mile Stanković, Maler aus Veliko Gradište.

Lesen Sie nastavak priče …

Ostale priče iz emigracije