Žizni i sočinjenija devijantnog emigranta (7)
by 
by (Hell)as
Kako doznajemo iz izvora bliskog srećnom paru, da ne kažem insajdera, koga ćemo u nastavku zvati kumom samo zato što je to i bio, letovanje je proteklo sukladno očekivanjima!
U dogovoreno vreme kum se obreo u T.N.-ovoj kući u Srbiji gde su ga u polumraku dočekale S.N. i svekrva.
– Je l´ krećemo?
– Šššššššššššššššš! Otišao da prilegne, ceo dan je pijančio!
-Šta bre da legne, pa treba da putujemo! – izbeči se kum – Kako pijančio, pa ko će da vozi celu noć?!
– Ništa ne brini, kume, morao sam malo da dremnem, sad sam k´o nov – klatio se na vrhu stepenica reinkarnirani Del Troter odeven samo u kožne sandale, havajski šorc, sombrero i karakteristični osmeh.
Ako je verovati svedočanstvu kuma koji je vozio iza Del Boja pred njegovim su se očima odigravale scene kakve se mogu videti samo u filmovima i video igricama a T.N. je na kratko stao kod Predejana, prvo utonuo u san, pola sata kasnije u vozačevo sedište, par sati kasnije u more, uveče u S.N., na kraju u nesvest i taman kad bi se moglo pomisliti da će ga naporan dan malo usporiti nemalo je bilo kumovo iznenađenje kad ga je sledećeg jutra, krenuvši da kupi doručak za porodicu i sebe, zatekao ispred male taverne kako odmerava zdepastu konobaricu, gricka suvo meso i masline i sve to zaliva metaksom.
Apartmani kir Stavrosa u kojima su odsele dve porodice bili su vrhunski, bar na slikama, a pri tome udaljeni od mora pedeset metara, bar u oglasu, što je na samom terenu ukazalo na dramatičnu razliku izmedju grčkog i metričkog sistema ostatka sveta. No šta je tu je, lakše je bilo pešačiti trista metara nego li svađati se na nepoznatom jeziku.
Nema sumnje da se mnogi Grk, naročito grčka baba krajputašica, neobično veseljaše razdraganoj i razgolićenoj koloni turističkog tipa naoružanoj šarenim peškirićima, dušecima na naduvavanje, kremama sa zaštitnim faktorom i po kojom knjigom radi utiska na ostale kupače, koja vijugaše ka plaži tesnim ulicama predvođena terijerskim njuhom prekaljenog devijanta.
Naravno, i tog se dana odigrala misteriozna i meni neobjašnjiva pojava poznata kao iznajmljivanje suncobrana koja je završena u nizu ludosti koje počinju kad sa srpskih +35 otputuješ na grčkih +38, sve to mrsno platiš ne bi li se zadovoljno pržio na suncu a onda platiš suncobran ne bi li se od istog (sunca) zaštitio!
Pedantni hroničar, u liku venčanog kuma, beleži, ponešto čak i kamerom, niz pikantnih detalja koji se u T.N.-ovoj režiji odigraše pred vascelim građanstvom mondenskog letovališta a od kojih bismo po neki rado izdvojili samo kada bi ih pripovedač bio kadar na odgovarajući način opisati.
Pomenimo na kraju poslednju u nizu kolateralnih šteta koje se tih dana desiše a tiče se susreta i poznanstva s izvesnim R.B., neobično nesposobnim biznismenom iz Insbruka, kojom ćemo se temom pozabaviti možda baš u sledećem nastavku.
nastaviće se …
Autor: Mile Stanković, slikar iz Velikog Gradišta.
Pročitajte nastavak priče …