Razvod braka u Austriji

Razvod braka u Austriji pravno podrazumeva tri vrste ili modela:

na osnovu krivice
ako su od prestanka bračne zajednice protekle najmanje tri godine
sporazumni razvod braka

Bračni drug može zahtevati razvod braka ako je njegov partner ozbiljno povredio dužnosti i obaveze koje proizlaze iz braka.

Takođe ako je nečasnim ili nemoralnim ponašanjem poremetio bračne odnose u tolikoj meri, da se ne može očekivati ponovno uspostavljanje životne zajednice.

Ako su od prestanka bračne zajednice protekle tri godine, oba bračna druga mogu zahtevati razvod braka zbog teško i trajno poremećenih bračnih odnosa.

Bračni drugovi mogu zajedno podnijeti zahtev za razvod braka ako je od prestanka bračne zajednice proteklo najmanje pola godine, ako oboje priznaju da su bračni odnosi trajno poremećeni.

Koji su razlozi razvoda?

Osnovni razlog za razvod braka jesu trajno poremećeni bračni odnosi.

Takvo stanje može izazvati ozbiljna povreda bračnih dužnosti i obaveza jednog partnera, posebno ako je bračni drug počinio preljubu ili drugome naneo fizičku ili duševnu bol.

Ako je jedan od partnera duševno bolestan ili boluje od teške i zarazne bolesti ili bolesti koja izaziva gađenje, drugi bračni drug može zahtevati razvod braka.

U svakom od navedenih slučajeva bračni drug koji zahteva razvod braka mora dokazati postojanje navedenih razloga.

Međutim, ako su od prestanka bračne zajednice protekle tri godine, nije potrebno ništa dokazivati i brak se može nesmetano razvesti.

Razvod braka i pravne posledice

Lični odnos između supružnika (npr. prezime)

U načelu svaki bračni drug zadržava prezime koje je nosio za vreme braka.

Međutim, ako je jedan bračni drug pri sklapanju braka uzeo prezime drugog bračnog druga, on ponovno može vratiti svoje prvo prezime.

Podela imovine supružnika

U načelu su bračni drugovi potpuno slobodni da sporazumno odrede šta će biti sa njihovom imovinom.

To se može dogoditi:

uzajamnim odricanjem
podelom zajedničke imovine na temelju eventualnog bračnog ugovora
prenosom delova imovine s jednog bračnog druga na drugog

U slučaju da bračni drugovi ništa nisu dogovorili u tom pogledu, svaki bračni drug može zahtevati sudsku podelu određenih delova imovine u vlasništvu oba supružnika.

Podeli podležu takozvana “imovina u upotrebi bračnih drugova” kao i „bračna ušteđevina”.

U imovinu u upotrebi bračnih drugova osim stana i nameštaja spadaju i sve ostale stvari koje su za vreme braka služile za svakodnevni život oba bračna druga.

Bračna ušteđevina znači sva imovina koju su bračni drugovi stekli za vreme trajanja bračne zajednice.

Iz podjele su izuzete sve stvari koje je bračni drug uneo u brak ili stečene zbog smrti ili kao poklon od treće osobe.

Izuzete su i stvari koje služe ličnoj upotrebi ili obavljanju posla jednog bračnog druga (npr. stvari u firmi).

Sud deli imovinu pravedno uz poštovanje svih relevantnih okolnosti, pri čemu posebno uzima u obzir težina i opseg doprinosa svakog bračnog druga u nabavci imovine, kao i dobrobit dece.

Maloletna deca supružnika

Razvod braka u Austriji predviđa da oba roditelja načelno zadržavaju zajedničku roditeljsku brigu nad maloletnim detetom.

Ako žele da zadrže zajedničko starateljstvo, roditelji moraju sudu dostaviti sporazum o glavnom mestu boravka deteta.

Roditelji se pred sudom mogu sporazumeti i da će se briga dodeliti samo jednom roditelju.

U skladu sa Zakonom o izmeni Zakona o deci i ličnom imenu iz 2013. (Kindschafts- und Namensrechtsänderungsgesetz) sud može roditeljima dodeliti zajedničko starateljstvo i protiv volje jednog ili čak oba roditelja ako zaključi da je to bolje za dobrobit deteta.

Roditelji se i u tom slučaju moraju sporazumeti oko toga u čijem će se kućanstvu dete uglavnom odgajati.

Ako zajedničko starateljstvo nije u najboljem interesu deteta, sud odlučuje kom će se roditelju dodeliti dete.

Obaveza plaćanja naknade za izdržavanje drugom supružniku

Jedini odgovoran ili većim delom odgovoran bračni drug mora drugome, ako njegovi prihodi nisu dovoljni, plaćati izdržavanje primereno životnim uslovima bračnih drugova.

Ako su oba bračna druga odgovorna za razvod braka, onom bračnom drugu koji se ne može sam izdržavati može se odobriti dodatak koji je drugi bračni drug u obavezi da plaća.

Obaveza doprinosa može se vremenski ograničiti.

Pri sporazumnom razvodu braka bračni drugovi mogu se sami dogovoriti da li će jedan drugome plaćati ili se oboje odriču izdržavanja.

Šta izraz „poništenje braka” znači u praksi?

U austrijskom bračnom pravu predviđeno je poništenje braka (Ehenichtigkeit).

Brak je ništavan ako je:

jedan od bračnih drugova u vreme sklapanja braka bio poslovno nesposoban ili je bio bez svesti ili mu je duševno stanje bilo privremeno narušeno
brak isključivo ili pretežno sklopljen u svrhu omogućivanja jednom bračnom drugu da preuzme prezime drugoga
cilj bio dobijanje državljanstva ili prava na boravne papire drugog bračnog druga, bez namere stvaranja prave bračne životne zajednice.
jedan od bračnih drugova u vrijeme sklapanja braka bio u važećem braku s trećom osobom ili je brak protuzakonito sklopljen između krvnih srodnika.
u vreme sklapanja braka poslovna sposobnost jednog bračnog druga bila ograničena, a njegov zakonski zastupnik nije dao saglasnost za sklapanje braka.
pri sklapanju braka jedan od bračnih drugova nije znao da je reč o sklapanju braka ili ako je to znao, ali nije dao pristanak za ulazak u brak.
jedan bračni drug pogrešio u pogledu identiteta drugog bračnog druga.
pri sklapanju braka pogrešio u pogledu okolnosti povezanih s drugim bračnim drugom, a zbog kojih ne bi ulazio u brak da je bio pravilno upoznat s činjeničnim stanjem.
pristao na brak zbog zlonamjernog iskrivljenja bitnih okolnosti ili ako je pretnjom prisiljen na sklapanje braka.

Pravne posledice poništenja braka

U slučaju poništenja smatra se da brak nikad nije ni sklopljen.

Ako barem jedan bračni drug nije znao za ništavost braka pri sklapanju istog, u pogledu imovinskog prava primjenjuju se propisi koji vrede u slučaju razvoda braka.

Deca proizašla iz braka smatraju se zakonitim i nakon poništaja braka.

Vansudski razvod braka u Austriji

Razvod, prestanak ili poništenje braka u Austriji može utvrditi samo sud.

Problemi koji nastanu u pogledu razvoda braka mogu se, međutim, rešiti i vansudskim putem (npr. mirenjem).

U Beču se razvede svaki drugi brak

U proseku jedan brak u Beču traje 8,6 godina. Najveći broj muškaraca se razvede u starosnom dobu od oko 43. godine, dok se kod žena taj broj vrti oko 40. godine starosti.

Zahtev za razvod – potrebna dokumenata

Za sporove u pogledu razvoda ili poništenja braka nadležni su okružni sudovi (Bezirksgerichte).

Za takve sporove nadležan je onaj okružni sud u čijem okrugu bračni drugovi imaju zajedničko uobičajeno boravište ili su ga zadnji put imali.

Ako u trenutku ulaganja tužbe za razvod braka nijedan bračni drug nema uobičajeno boravište u tom okrugu ili u zemlji nisu imali zajedničko boravište, nadležan je sud u čijem se okrugu nalazi boravište tuženoga bračnog druga.

Ako se takvo boravište ne nalazi u zemlji, nadležan je sud u čijem se okrugu nalazi boravište bračnog druga koji podnosi tužbu.

Austrijski sudovi nadležni su za takve sporove ako je:

jedan od bračnih drugova austrijski državljanin.
tuženi, a u slučaju tužbe za poništenje braka, barem jedan od njih, ima uobičajeno boravište u Austriji.
tužitelj ima uobičajeno boravište u Austriji ili je oboje supružnika imalo zadnje zajedničko uobičajeno boravište u zemlji.
tužitelj nema državljanstvo ili je u vreme sklapanja braka bio austrijski državljanin.

Iako je reč o isključivoj nadležnosti, moguće je dogovoriti drugo mesto nadležnosti.

U slučaju tužbe za razvod braka potrebno je poštovati opšte propise o obliku tužbe.

Kada je reč o sporazumnom razvodu braka o kom se odlučuje u vanparničnom postupku potreban je zahtev koji su potpisala oba bračna druga.

Svakako je potrebno priložiti venčani list; poželjno je priložiti i sve ostale isprave kojima se podupire zahtjev.

Pravna pomoć za pokrivanje troškova postupka

Pravnu pomoć za pokrivanje troškova postupka moguće je dobiti i za pitanja u pogledu razvoda braka (videti „Pravna pomoć – Austrija”).

U postupku za razvod braka postoji relativna obaveza zastupanja od strane advokata.

To znači da stranku koja ne želi sama da izađe pre sud može zastupati isključivo advokat.

Žalba na odluku o razvodu braka

Žalbe na odluke prvostepenog suda o razvodu ili poništenju braka podnose se nadležnom višem sudu (Landesgericht) sudu.

Protiv odluke žalbenog suda dopuštena je revizija samo ako odluka zavisi od rešenja pravnog pitanja materijalnog ili postupovnog prava.

Na primer, ako prizivni sud odstupa od sudske prakse Vrhovnog suda, takva sudska praksa ne postoji ili nije jedinstvena.

Razvod braka u drugoj državi

Takvi se razvodi automatski priznaju u Austriji, odnosno nije predviđen posebni postupak u tu svrhu.

Za priznavanje razvoda braka obavljenih u Danskoj i dalje su u pravilu posebni postupci.

Šta ako se brak razvede u drugoj državi a jedan od supružnika nije sa tim saglasan?

Zahtev za nepriznavanje odluke o prestanku braka koja je donesena u inostranstvu podnosi se okružnom sudu u mestu poslednjeg zajedničkog uobičajenog boravišta stranaka u Austriji.

U svakom drugom slučaju isključivo je nadležan okružni sud u čijem se području nadležnosti nalazi boravište tuženoga bračnog druga ili, ako ono nije u Austriji, okružni sud na čijem se području nadležnosti nalazi uobičajeno boravište bračnog druga koji podnosi tužbu.

Postupci su uređeni Zakonom o vanparničnim postupcima (Außerstreitgesetz).

U skladu s članom 37. Uredbe Bruxelles II.a, podnositelj tužbe mora dostaviti presliku sudske odluke i potvrdu koju je izdao nadležni sud ili telo predmetne države članice u skladu s člankom 39. Uredbe Bruxelles II.a.

Delimično preuzeto sa https://e-justice.europa.eu.

Tekst pravno uskladila: pravnik Danijela Todorović

Među našim servisima možete pronaći exYU advokate u Beču koji će vam pomoći pravnim savetima na vašem jeziku.