Ažurirano 07.04.2022.
Penziono osiguranje u Austriji funkcioniše na principu tri stuba.
1. stub
Prvi stub penzionog osiguranja jeste obavezno državno osiguranje koje se zasniva na principu tekućeg finansiranja. Uplaćeni doprinosi u PIO fond (na teret poslodavca i zaposlenih) isplaćuju se u vidu penzija sadašnjim penzionerima.
2. stub
Drugi stub se odnosi na takozvane privatne penzije. Reč je o obaveznom dopunskom privatnom penzionom osiguranju u kome se deo obaveznih doprinosa koji idu u državni penzioni fond preusmerava u privatni penzioni fond, tako da zaposleni ostvaruju pravo na dve penzije, državnu i privatnu.
Dobrovoljna životna osiguranja mogu se smatrati jednim od oblika “drugog stuba”.
3. stub
Treći stub jeste dobrovoljno penziono osiguranje koje mogu da koriste svi građani, bez obzira da li su zaposleni ili ne.
Oni izdvajaju dodatne penzione doprinose na lične račune koje kasnije koriste kao dodatne prihode u penziji.
Obavezno državno penziono osiguranje
Ovo osiguranje uplaćuje poslodavac u državni penzioni fond. Poslodavac praktično od svake bruto plate zaposlenog odvaja zakonom propisani iznos i uplaćuje ga u penzioni fond.
Kada napunite 65 godina starosti (ukoliko ste muškarac), odnosno 60 godina (ukoliko ste žena), stičete pravo na penziju.
Austrija ima potpisane ugovore sa Srbijom i BiH koji omogućavaju povezivanje staža koji imate u ovim državama sa stažom koji imate u Austriji.
Prilikom penzionisanja ćete penziju dobijati iz sve tri države, zavisno od toga koliko ste godina radili u svakoj od njih.
Obavezno privatno penziono osiguranje
Od 2003. godine svi poslodavci u Austriji su u obavezi da uplaćuju 1,53% od bruto plate u fondove odabranog penzionog osiguranja (Vorsorgekasse).
Fond odabira sam poslodavac i uplate u fond idu automatski (prakično poslodavac uplaćuje u državni penzioni fond, koji onda prenosi ovaj novac u privatnu osiguravajuću kuću.
Jednom godišnje, zaposleni dobijaju putem pošte na kućnu adresu izvod računa sa trenutnim saldom.
Uplaćeni doprinosi nikada ne ističu, već se kumulativno povećavaju svake godine.
Neke od osiguravajućih kuća koje se bave ovom vrstom osiguranja su Bonus, Allianz, BUAK, VBV – Vorsorgekasse, itd.
Ovo osiguranje zapravno predstavlja drugi stub penzionog osiguranja. Uplaćena sredstva su garantovana i u prosjeku osiguravajuće kuće isplaćuju godišnju kamatu od oko 3% na sredstva na računu.
Istovremeno će osiguranje za upravljanje ovim računom godišnje naplatiti naknade u iznosu od nekih 2.0-2,7%.
Kada možete podići ovaj novac?
Ovaj novac ne možete povući ukoliko ste zaposleni. Novac se može podići samo prilikom prestanka radnog odnosa ako su ispunjena sledeća dva uslova:
- Poslodavac je uplaćivao u Vorsorgekasse najmanje 36 meseci (bez obzira koliko ste poslova promenili u ovih 36 meseci ),
- Prekid radnog odnosa je bio sporazuman.
Ukoliko ovaj novac nikada ne povučete, na kraju radnog veka možete celokupnu sumu na računu podići odjednom ili u ratama kao deo penzije.
Novac možete podići i još jednom specijalnom slučaju – ukoliko 5 godina niste ništa uplatili u državni penzioni fond u Austriji.
Prilikom podizanja sredstava, država će vam naplati porez od 6%. U slučaju smrti, naslednici imaju pravo raspolaganja celokupnim fondom.
Novac takođe možete prenositi iz fonda u fond, ali pod uslovom da niste menjali poslodavca najmanje 3 godine.
Dobrovoljno privatno penziono osiguranje
Ovo osiguranje sklapate sami ukoliko želite da osigurate dodatna sredstva dok ste u penziji.
Uplaćeni iznos je subvencioniran od strane države u iznosu od 4,25%, do maksimalnog iznosa od 122,19 EUR godišnje.
Npr. za 2019 godinu, maksimalan iznos koji se mogao uplatiti bio je 2975,10€ i on se po pravilu povećava svake godine.
Možete uplatiti i veći iznos u toku godine, ali na njega nećete dobiti subvenciju države.
Premije koje se uplate se na kraju isplaćuju kao doživotna penzija ili kao jednokratna isplata (koja je nepovoljna iz perspektive poreza, jer u tom slučaju morate platiti porez od 27,5% na kapitalni dobitak).
U slučaju nesreće, garantovani iznos se povećava za 50%.
Korišćenje ovog osiguranja nosi i poreske olakšice, jer penziju možete prijaviti kao odbitnu stavku u poreskoj prijavi, a takođe ne plaćate kapitalni dobitak u slučaju pezionisanja.
Osiguravajuće kuće koje nude ovaj proizvod (npr. Wiener Stadtische) uglavnom garantuju isplatu uplaćenih premija i državne subvencije, tako da u teoriji uplaćen novac ne možete izgubiti.
Šta osiguravajuće kuće rade sa novcem koji ste uplatili?
Dok ne napunite 50 godina starosti, Wiener Stadtische investira 15% uplaćenih sredstava u akcije preduzeća. Od 51 godine starosti, ovaj procenat pada na 5%.
Ukoliko živite van Austrije, a želeli bi ste da uplaćujete u neki privatni fond koji će vam kasnije doneti dodatnu penziju, tako nešto je moguće.
Jedini uslov jeste da imate otvoren račun u nekoj od banaka koje posluju u Austriji, i da na taj račun uplaćujete mesečnu sumu koju dogovorite sa određenom osiguravajućom kućom.
Naš predlog bi bio da stupite u kontakt sa nekom osiguravajućom kućom u Austriji i raspitate se konkretno.
Delovi teksta su preuzeti sa http://mojzivotubecu.blogspot.com
Na sledećem linku možete preuzeti brošuru sa svim potrebnim informcijama koje se tiču ostvarivanja penzije u Austriji: preuzmi brošuru.
Tekst pravno uskladila: pravnik Danijela Todorović