Žizni i sočinjenija devijantnog emigranta (6)
by 
by Čudesno isceljenje
Nakon šokantnog monetarnog udara iz osiguravajuceg društva T.N. je na G.G. pogledao drugim očima, magična je ljubav počela da kopni, njena su se bedra ohladila a slatka mala kuca je rapidno rasla u svoju stariju i ozloglašenu verziju.
U potaji je kovao plan o sopstvenoj evakuaciji iz ove veze ne gubivši iz vida nasušnu potrebu krova nad glavom dok S.N. ne izadje iz bolnice i pošalje novac za rentiranje stana.
Tada sam po prvi put pomislio da T.N.-ova neverovatna sposobnost materijalizacije duhovnoga, osećajnoga, počesto nije bila ni planska ni smišljena nego čisto instinktivna.
Zaslepljen životnom filozofijom okruženja u kome se obreo radost življenja video je kroz blještave izloge, rafove prepune nepotrebnih stvari, svetleće reklame, ušećerenu stvarnost, šljokice i konfete, konjske snage, bilborde okrastane ženama koje u stvarnosti ne postoje, najnovijim i još novijim i novijim telefonima sa još više bitova, bajtova, piksela, prelepo prekrečene uličarke i vlasnice veneričnih oboljenja, ne mogavši da nađe izlaz iz tog duhovnog svinjca osim spomoću neke vrste Nebeske topuzine koje se Bog nerado laćao iako, studije pokazuju, daje izvanredne rezultate.
Narednih se dana deda Savino zdravstveno stanje značajno pogoršalo, bar je tako preneto S.N., pojavila se potreba za negovateljicom i užasno skupim lekovima te je zakonita supruga neštedimice zahvatila iz svoje prinadležnosti i uplatila na T.N.-ov račun zajedno sa novcima neophodnim za iznajmljivanje stana u Beču.
T.N. se uskoro uselio, pribavio karton egera, obeščastio pripadnicu nacionalne manjine, ispraznio preostale konzerve i zadovoljno zadremao na kauču.
Kada se probudio na računaru ga je čekao mejl u kome ga S.N. obaveštava o svom trećem i slavnom dolasku u austrijsku prestonicu kojom se prilikom namerava odvesti i u Srbiju u posetu boljaščem rođaku dok još nije kasno.
Vozivši je od aerodroma ka stanu T.N. ushićeno beseđaše o čudesnom isceljenju deda Save koji u jarosti svoga novostečenog zdravlja đipaše kao mladi parip i činjaše sa negovateljicom isto ono što i Pantelijin sin Mića Tomić, te da nije pametno novce rasipati na bespotrebna putovanja kad ih se već može investirati u dolce vita.
I zaista je T.N. naredne dane sladio njenim novcem i to preko svake mere. Obnovljenu joj je romansu, taj drugi hanimun, šecerio nežnim poljupcima, šaputanjem na jastuku, grickanjem za uvo i još neke organe (ona je za uzvrat žmurila na sve one potoke piva koji su se u njega ulivali) a ionako preslatki kolač luksuznih izlazaka, sunčevih zalazaka, zvezdanih nebesa, ljubavnoga pijanstva i jutarnjih mamurluka nafilovao poklon aranžmanom za letovanje u Grčkoj.
Posle dve nedelje S.N. se nesigurnim, drhtavim korakom vratila u Majami zatrovana mišlju o romantičnom letovanju i mogućem preseljenju u Beč nakon toga.
nastaviće se …
Autor: Mile Stanković, slikar iz Velikog Gradišta.
Pročitajte nastavak priče …