Kada je krajem 60-ih godina prošloga veka negdašnji majstorski kalfa a tadašnji bravar i maršal odlučio da krivotvori ekonomsku sliku zemlje i spase svoju stražnjicu od pretećeg izliva zahvalnosti nezaposlenog proletarijata otvorivši njene granice prema zapadnim državama njegovoj akciji odazvaše se neki kažu čak i milioni zadovoljnih samoupravljača. Prvi talas do duše ne beše prevelik jer Jugoslovenski samoupravljač zaključan u socijalističkom raju življaše u strahu od dekadentnog zapada i kapitalističkog izrabljivača no kada prvi talas sledećeg leta dođe na godišnji odmor sa svim onim tubuljcima maraka, šilinga i švajcarskih franaka i pričom o kapitalističkom kontra-raju drugi talas poput cunamija zapljusnu granice zapadne Evrope.

Jedan od istaknutijih predstavnika novog talasa beše Gile Torba, dvadesetsedmogodišnje seljače iz okoline Petrovca na Mlavi na koga muški svet sa zabrinutošću gledaše jer se još nije oženio a devojke sa podsmehom s obzirom na njegov ne baš prijatni a i trapavi izgled i nesolidno imovno stanje. Situacija se međutim dramatično izmeni u njegovu korist kada sledeće godine dođe u rodno selo na odmor džepova prepunih šilinga kojom prilikom ružno pače postade raskošni labud ili, kako bi se novogovorom reklo, debela svinja postade slatki meda. Gile u hitnom roku iskoristi novonastalu situaciju pa kupi za sebe mlađahnu suseljanku Živadinu, oženi je, zatvori u roditeljsku kuću i vrati se nazad u Salcburg. Ćumez u kome je živeo u Salcburgu zaista beše neuslovan, posebno što mlada hitno ostade u drugom stanju, te na sastanku kućnog saveta bi odlučeno da ona ostane da živi u kući njegovih roditelja uz bogatu apanažu iz Austrije dok se on ne vrati sa privremenog rada što i njoj odgovaraše jer joj momak nije dozvoljavao da se udaljava i provodi previše vremena sa mužem.

Godine tako prolažaše, Gile svoje godišnje odmore provođaše u rodnom selu, dolažaše povremeno i za vikende da vidi roditelje, Živadinu i malog Životu koji rastijaše uz majku, plašaše se nepoznatog čike i neobično nalikovaše na komšiju.

Trideset i pet godina kasnije Gileta sam preko zajedničkog rođaka upoznao u njegovom ćumezu na periferiji Salcburga. Iza visoke drvene ograde i popločanog dvorišta od nekoliko kvadrata stajala je stara, oronula udžerica prepuna razdraganih osmeha. Dočekaše nas Gile Torba, zatim razlog njegovog razdraganog osmeha- njegova trideset godina mlađa i četiri puta deblja ljubavnica Berta kao i njena debela sestra Vilma. Nakon nekoliko kurtoazno razmenjenih rečenica vesela domaćica Berta zajaha svoj bicikl kojom prilikom njena ogromna stražnjica prosto usisa masivno i visoko podignuto sedište koje netragom nesta u dubinama njenog organizma i zaputi se put prodavnice ne bi li kupila štogod za piće i posluženje. Možda je suvišno i reći da za mene, tada 30-ogodišnjaka, Berta ne predstavljaše ama baš ni najmanji izazov dok s druge strane 62-godišnji Gile ne skrivaše svoj ponos zbog osvojenog trofeja iz juniorske kategorije.

Budući da je piščev karakter razgolićen i izložen skenerskom oku čitaoca poput one dame izložene u ulici crvenih fenjera to se ni ovoga puta nećemo praviti nevešti niti ćemo od čitaoca zatajiti da je prva misao koja nam se projavila bila: kako se uopšte odigrava seksualni čin s obzirom da ljubavnici zajedno imaše preko 300 kila?! Kako je to uopšte moguće? Kako probiti sve te salaste barijere i stići do željenog cilja? No, smatraćemo to dankom neiskustvu budući da pisac jedva u jednom času svoga žitejstva uspe da prevali sto kilograma pa i nije imao potrebe da stiče saznanja iz oblasti alternativne seksologije. Bilo kako bilo, neobična romansa se nastavi sve dok je svojim iznenadnim dolaskom ne prekide Živadina koja čak i sa udaljenosti od 800 kilometara svojim njuhom nepogrešivo oseti da nešto nije u redu.

Kada se Gile sledećeg jutra firminim kamionetom punim radnika i alata odveze na posao Živadina izvrši inspekciju stana i u jednoj od fioka pronađe hrpu plavih i njoj nepoznatih tableta. Gonjena lošim predosećajem ona odjuri kod zajedničkog rođaka pa odmah s vrata zavapi:

-Kak`e su ovo tablete?!

-Vijagra- zajednički rođak baci letimičan pogled.

-Za šta je to?

-Pa za potenciju!

-A?! Za koje bre?!

-Pa to je za muškarce… Znaš ono… Da mogu… Ono… U krevetu, znaš…- s dozom nelagode promrmlja zajednički rođak.

-Iju!!!

-A odakle ti to?

-Našla sam kod Gileta u fioci.

Shvativši svu delikatnost situacije zajednički rođak se izgovori odlaskom na posao te Živadinu prepusti svojoj ženi koja otrpe višesatnu tiradu krunisanu rečima:

-Men`  ne`  ni da pipne a za kurve pije i lekovi!!!

Iste je večeri nesrećni Gile progutao duplu dozu magičnog leka ne bi li maksimalno ispoštovao svoju brkatu ženu koja nakon iscrpne analize novonastale situacije posle nedelju dana odluči da se vrati u rodno selo osvetoljubivo napunivši torbu kutijama čudotvornog preparata.

Poznato je da se lekovi ovog tipa ne smeju konzumirati bez prethodnih konsultacija sa lekarom ili farmaceutom no seljaci to nisu znali te u rodnom selu narednih meseci naglo poraste stopa mortaliteta a oglasna tabla ispuni se penzionerima sa ranije dijagnostifikovanim srčanim oboljenjima. Živadina je u neznanju poput jahača apokalipse kosila svoje ljubavnike neprestano se čudeći što se baš svaki zelen bor za koji se  `vata odmah zelen i osuši. Njenom iznenadnom smrću nakon nekoliko meseci okonča se i ovaj misteriozni pomor muške penzionerske populacije u rodnom selu a Gile slobodno i neometano nastavi svoju romansu sa debelom Bertom. Četiri godine kasnije apokalipsa zakuca i na Giletova vrata a nesrećna Berta utehu pronađe u činjenici da će kad za to dođe vreme bez mnogo muke naslediti porodičnu penziju ne znajući pri tome da se sa dvesta kila penzija ne dočekuje.

Autor: Mile Stanković, slikar iz Velikog Gradišta.

Ostale priče iz emigracije