Omaž mehu

Prethodni deo …

Početkom 90-ih godina prošloga veka Gabriela beše studentkinja medicine na Beogradskom univerzitetu. Ćerka prebogatog brazilskog posednika plantaža kafe i u javnosti mnogo poznatije zvezde telenovela plenjaše svojim izgledom, šarmom, egzotičnom lepotom i neveštim izgovorom koji pokrivaše čednim a vragolastim osmehom.

Radiša pak beše rumeno seljače iz Smoljinca kod Požarevca (Požarevac je glavni grad Beča!) željno svetala velikoga grada što i beše razlog da upiše bilo šta, recimo ONO i DSZ.

Dok Gabriela marljivo učaše pravdajući u nju uloženi novac Radiša kupovaše vreme i pekaše ulični zanat muzući roditeljski buđelar a sve potkrepljujući falsifikovanim indeksima sa sve samim briljantnim ocenama. Ponosni roditelji drešaše kesu uljuljkani u snove o sinu intelektualcu, najškolovanijem u čitavEm Smoljincu! 

Sudar dva sveta desio se uprkos svemu i poremetio ravnotežu medju zvezdama. Vlasnica kofeinske imperije i vlasnik glave prepotopnog čoveka. Naslednica kofeinskog trona i pretendent na isti. Princeza u kraljevstvu kafe i maksmagnusovski ministar finansija. Diskretno preplanula i upadljivo nežna intelektualka prefinjenih manira i balkan boj sa manirima poludivljeg vepra kaljen na severnoj tribini i radikalskim mitinzima.

Pitanje zašto se žene zaljubljuju u bahate prostake umesto u pristojne kratkovide ispodpazušne nosače knjiga i nežnih osećanja te zašto muškarci jure za silikoniranim uličarkama umesto za smernim članicama crkvenog hora neće rešiti ni budući naraštaji kad već autor ovih redova nije u tome uspeo pa se time nećemo ni ovoga puta baviti.

U to vreme Gabriela beše već apsolvent a Radiša beše već prekaljeni prevarant. Gabriela beše već i do ušiju zaljubljena a Glava već videše sebe kao kralja kafe, člana upravnog odbora, člana borda direktora i vlasnika većinskog paketa akcija.

´S teškom mukom´ prihvati ulogu prizetka i pokaza puno razumevanja za njen predlog da zajednički život nastave u njenoj otadžbini umesto u Smoljincu iako je to protivno Balkanskim pravilima.

Te 1994. godine SRJ brektaše pod teretom nepravednih i ničim izazvanih sankcija i blokadom letova te se zaljubljeni par obrete na Sofijskom aerodromu.

Do leta je ostalo još 15-ak minuta pa Radiša skoknu da ´nešto završi na brzaka´.

Glas spikera koji poziva putnike za Sao Paulo da se ukrcaju odjekivao je salom i Gabrielinom glavom dok je zbunjeno posmatrala kako organi reda u maricu trpaju njenog verenika sa sve poluspuštenim gaćama.

U policijski zapisnik Radiša izjavi da ne imade nameru da ukrade šminku i parfeme, taj poklon verenici, nego dok čekaše u redu na kasi oseti strahovit bol u predelu donjeg stomaka, oseti strahovit pritisak, oseti i momentalno popuštanje meha, hitro stisnu petlju, te pohita put toaleta ne imavši vremena da robu vrati u rafove, pozvavši se i na staru narodnu mudrost blisku i bratskom Bugarskom narodu koja glasiše: bež´te noge, usra vas dupe!

nastaviće se …

Autor: Mile Stanković, slikar iz Velikog Gradišta.

Pročitajte nastavak priče …

Ostale priče iz emigracije