Žizni i sočinjenija devijantnog emigranta (16)
by 
by Sveta Trojica i nesveta trojica
Saznavši za T.N.-ovo iznenadno i ničim izazvano obraćenje a skuživši nečasnu rabotu kum se javi (vaistinu se javi!) predloživši mu, pomalo u šali, zajednički obilazak Svete Gore. Kako inače trpljaše sve žešći presing zakonite žene T.N. dokonaše da mu nekoliko dana mira i odmora nikako ne mogu škoditi a sem toga uzdajući se još uvek u islamski koren i uticaj familije na S.N. to bi hodočašće, mišljaše on, dodatno učvrstilo njegov status nepopravljivog hrišćanskog fundamentaliste i srozalo ga u njihovim očima.
Pobožnom dvojcu pridruži se po prirodi tihi i smerni a po potrebi i kočoperni (pokazaće se kasnije) veroučitelj D.D. pa obavivši sve trivijalnosti oko viza i dozvola na Svetu Trojicu nesveta trojica se zaputiše put carske lavre Nemanjićke.
`Tri jarana, tri priče`, tri karaktera, što bi rekao dr Karajlić: rasli su na istoj zemlji al` iz raznih korena, što se delom oslika u epizodi sa malom nuždom koja autora ovih redova već godinama nagoni na razmišljanje o različitostima a koja se odigraše u blizini Vranja ispred napuštene i razlupane benzinske pumpe i tokom koje se veronaučnik zabi u najcrnju tminu i strnjiku iza zgrade, T.N. se odmereno zadovolji bočnim zidom a kum nehajno stvar obavi odmah pored auta.
Razgaljeni raznolikošću ljudskih naravi složno nastaviše put i u Uranopolisu se obretoše u ranu zoru suočivši se sa nemirnim morem i talasima koji onemogućavaše plovidbu do poluostrva. Veronaučnik D.D. beše zadužen za duhovno vođstvo ali kada je organizacija u pitanju kum bejaše bez premca te se dejstvom jednog telefonskog poziva u roku od nepunog sata pred ljubomornim pogledima ostalih hodočasnika tri praseta nađoše u starom džipu poslatom direktno iz Hilandara koji ih do manastira preveze kopnenim putem.
Uprkos mnogobrojnim pričama pređašnjih i potonjih hodočasnika o neobičnom duševnom miru i naročitom prisustvu Duha Svetoga T.N. kasnije ispovedi sočinitelju ovih redova da jedino posebno osećanje koje tih dana imaše beše osećaj pospanosti. Jutrenje naime u Hilandaru počinjaše u dva ujutro i nastavljaše se liturgijom u četiri. Kum imaše nesvakidašnju sposobnost da zaspi kad god i gde god hoće koju sposobnost T.N. i D.D. nemaše, naprotiv. San ih hvataše tek negde oko jedan a već oko pola dva nesrećni Slavko Blesavko zvonjaše na uzbunu hodnicima manastirskog konaka.
Njih dvojica kunjaše u polumraku zavaljeni u masivne stolice uza zid dok ih s vremena na vreme i sve češće Slavko Blesavko, mirjanin iz okoline Čačka koji povremeno dolažaše na ispomoć monasima kod poljskih radova i koji poseban pik imaše izgleda na smernog veroučitelja, buđaše i opominjaše da ustanu na Heruvimsku pesmu i Oče naš recimo.
Do trećega dana sve lepote Svetogorske padoše u pogolemu senku čačanskog Bogomoljca koji preraste u pravu i bukvalnu noćnu moru naših već dobrano iscrpljenih Bogotražitelja. Kum uprkos svemu imaše trpljenja dočim T.N. sav treptaše ophrvan i apstinencijalnom krizom uzrokovanom nedostatkom alkohola a u smernom veroučitelju probudi se kočoperni duh.
Petoga jutra Slavko Blesavko sa svojih skoro dva metra i 140 kila ukrašenih dugom sedom bradom i još dužom kosom koja skrivaše kratku pamet pri tome uskraćenu za odgovarajuće medikamente prikaza se u svoj svojoj nadrndanosti posred letnjikovca naspram ulaza u manastir gde nesveta trojica čekaše prevoz.
Ni sam ne shvatajući šta ovoga puta beše povod za verbalni obračun (koji prećaše da promeni formu) sa smernim veroučiteljem T.N. ipak shvati da će bude li čačanski Bogomoljac načinio i najmanji pokret rukom morati da uskoči na stranu svoga druga koji kočoperno gledaše u amzu kano u klisurine. Sa druge strane mišljaše: `Šta ti je sudbina, ni D.D. ni ja se u životu ne potukosmo, pa zar da nam baš na Svetoj Gori bude premijera?!` Ipak čudom Božjim ili pak dejstvom nekoliko moždanih ćelija koje posedovaše amza izračuna da tri prema jedan nije obećavajući odnos snaga te se smireno povuče u grmlje iz koga nekoliko minuta kasnije dobaci: `Samo vas posmatram`!
Na izlasku iz Uranopolisa T.N. istrča iz automobila, utrča u prodavnicu, istrča iz nje sa flašom Metakse i paketom Mitosa, uvali se na zadnje sedište, poput mečke isisa sadržinu limenke, pomože se rakijom da obriše sećanja i zadovoljno se osmehnu. Zbunjeni veroučitelj se izbeči u sms dobijen sa nepoznatog broja koji glasiše: `Samo te posmatram` a iza njegovih ledja T.N. čkiljaše u displej svog drugog telefona.
nastaviće se …
Autor: Mile Stanković, slikar iz Velikog Gradišta.
Pročitajte nastavak priče …