Ženidba Dušanova kasnila je 700 godina
Nova se ljubavna zvezda rađa na obzorju, mišljaše S. N., dočim mi znamo da je Kupidonova strela ovde probola samo jedno srce.
Uprkos tome, ili možda baš zbog toga, mnoštvo poruka, s početka stidljive i nežne, a kasnije sve otvorenije i konkretnije sadržine, usijalo je jedno srce kao i dva spolovila.
Nepunih dva meseca kasnije S. N. je sletela u Beč, a velika onlajn ljubav konzumirana je i krunisana pa ne baš na samom aerodromu ali ne baš ni daleko od njega, naime na obližnjem parkingu, na zadnjem sedištu automobila, ni malo virtuelno, štaviše surovo realno.
Tokom narednih nekoliko dana S. N. je ostvarila mnoge T. N.- ove snove pokupljene po raznim sajtovima zabranjenim za osobe mlađe od 300 godina, a pri tome potrošila podebeli svežanj novčanica kupujući naklonost i toplo muško naručje.
Holidej je kratko trajao i S. N. je morala da putuje nazad, ali je utanačen drugi dejt koji se ima održati kad iz bečkog magistrata stigne termin za venčanje.
Sa sobom je ponela verenički prsten kupljen na buvljaku, a njenoj naivnosti predstavljen kao filigransko-arheološki biser neslućenih razmera.
Ako bi se i našao po koji čitalac koji bi pomislio da bi veridba mogla obuzdati onaj testosteronski oganj koji je ključao u donjim predelima T. N.- ovog torzoa, strovaliti ga u paklene dubine celibata, taj bi se grdno prešao.
Tu se javila jedna, u nauci teško objašnjiva, nedoslednost, naime, što je više bio gašen taj je požar bivao sve jači, a vatrogasac sve zadovoljniji.
Požar je gašen najčešće banalno ali je T. N.-a dizao u astralno. Na tu bi temu po koju imale progovoriti čak i pijačne tezge, wc-i tržnih centara pa i po koje drvo pored šetne staze, a o spavaćim sobama da i ne govorimo.
Uskoro je stigao termin iz magistrata, avion iz Majamija, kum iz Salcburga i dopis američkoj ambasadi u kome je zatraženo izdavanje vize za T. N.-a.
Nepravilno bi, pa čak možda i netačno, bilo T. N.- a nazvati tradicionalistom no ipak je pravilo prve bračne noći, iako je ona održana davno pre braka, bilo ispoštovano nesmanjenom žestinom.
Potpomognut sa nekoliko konzervi piva mladoženja je pokazao čudesne moći, a mlada uzorno trpljenje svakovrsnih bahanalija.
Nakon medenog meseca provedenog u spavaćoj sobi, u krevetu optočenom praznim limenkama i obavijenom gustim oblakom dima, S. N. se vratila u Ameriku, a mladoženja je ostao da čeka aber iz američke ambasade.
Vikende je provodio po Bečkim buvljacima pokušavajući da naivnim kupcima utrapi nešto od robe pribavljene od ne tako naivnih dobavljača koji su sa njim poslovali po sistemu: ´iznesi mi ovo đubre iz kuće´.
´A u ruke Mandušića Vuka svaka puška biće ubojita´ te je sav taj klumpat, prošavši tretman, dobijao novi sjaj, a potom na flomarktu bio glaziran T. N.-ovim slatkopojnim komentarima i prilično kreativnim tumačenjem reči ´kvalitet´.
Da đavo ne ore i ne kopa no samo o zlu misli T. N. u tom času nije znao niti se mnogo opterećivao takvim i sličnim Bogoslovskim naklapanjima nego je primao dare, ne toliko i udare, sudbine sa prevelikom hvalom te je tako doživeo i susret sa G. G., rasnom plavušom iz Donjeg Vakufa koja se tih dana pojavila najpre na displeju njegovog telefona, a potom i na vratima stana.
Na Vilhabenu je pronašla T. N.-ov oglas o prodaji polovnog kombija koji mu na Floridi svakako neće biti potreban.
Čitalac je sada već sasvim dovoljno upućen u lik i delo našeg junaka da lako može pretpostaviti da je kombi otišao po bagatelnoj ceni.
Nekoliko dana kasnije G. G. se za dobročinstvo odužila bogato ga nagradivši na njemu omiljeni način, a u T. N.-u se počelo javljati neobično i do tada nepoznato osećanje.
Poput nosoroga riljao je po prijatnim osećanjima ne mogavši da ih objasni jednako kao ni svoj glupavi pogled i blaženi osmeh. G. G. je samo sedela i cvetala pred njegovim očima, jer svetu ništa više nije ni bilo potrebno. Već sledećeg trenutka ispostaviće se da je ipak još nešto bilo potrebno, ako ne svetu onda svakako T. N.-u… al´ da ne dužimo…
nastaviće se …
Autor: Mile Stanković, slikar iz Velikog Gradišta.
Pročitajte nastavak priče …