Demografski problem Srbije

Demografski problem Srbije postao je vrlo ozbiljan, a pandemija kovida 19 je ostavila loše posledice na populaciju Srbije.

U odnosu novorođenih i umrlih izgubili smo 44.000 stanovnika, rekao je za Sputnjik ministar za brigu o porodici i demografiji Ratko Dmitrović.

Izgubljen grad veličine Požarevca

„Broj umrlih je povećan za 3,5 odsto, a broj novorođenih je smanjen za 1,5 odsto, što znači da ćemo u Srbiji u 2020. kada gledamo odnos rođenih i umrlih, izgubiti 44.000 ljudi.

Dugo nije bilo tako i to je otprilike grad veličine Požarevca ili Sombora“, precizirao je Dmitrović.

U Srbiji je prosečna starost stanovništva 43 godine, a broj umrlih je iz godine u godinu sve veći i Srbija je godišnje gubila oko 37.000 stanovnika.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u januaru 2020. Srbija je imala manje od sedam miliona stanovnika i posle 52 godine je pala ispod te cifre.

Podaci kao opomena

Dmitrović kaže da se plaši podataka koje će doneti popis stanovništva koji nas čeka u 2021. godini.

Najnoviji podaci su opomena nakon 2019. godine u kojoj je zabeležen pozitivan rezultat pošto je 2018. godine doneta Strategija o podršci rađanju, i stopa rodnosti skočila sa 1,48 na 1,52.

Ta stopa označava prosečan broj dece po jednoj majci i po njegovom mišljenju ona će sada ponovo da padne.

Ministar napominje da u proseku jedna majka mora da rodi dvoje dece da bi imali prostu reprodukciju. Da bi se demografski problem rešio taj procenat mora biti veći.

„Ovo što nam je donela korona nije dobro. Još jedan podatak koji plaši je da smo u 2020. imali 10.000 brakova manje, odnosno 10.000 venčanih manje.
To tumačim, ili želim da se tešim na taj način, da je po sredi to što su ljudi odustajali, odnosno prolongirali venčanja koja nisu mogli da organizuju kako su želeli zbog korone i da će te svadbe da budu u godini pred nama“, kaže ministar za brigu o porodici i demografiji.

Sada presudne dve stvari

On kaže da je slika slična našoj i u regionu.

Očekivanje da bi korona mogla da “skupi porodicu” i rezultira većim brojem dece, nije se nažalost obistinilo.

Na pitanje šta u ovoj situaciji država može da preduzme da se makar na ovome stane, Dmitrović kaže da su tu presudne dve stvari:

• prva je kako će se dalje ponašati virus,
• a druga je novac, jer kako kaže, mi, ipak, ne pripadamo kategoriji zemalja koje su bogate i razvijene. 

„Predložićemo mere koje bi mogle da doprinesu da imamo rast nataliteta, a da nisu veliki udar na budžet.”

“Radi se o materijalnim stimulansima za prvo, drugo, treće i četvrto dete i još nekim merama”, kaže Dmitrović.

Mere koje se spremaju

Na pitanje, o kakvim merama je reč, on kaže da se one odnose na materijalni stimulans, ali i na poreske olakšice.

U svakom slučaju, kaže, biće predloženo ono što je realno, jer mi za neke senzacionalne, kako kaže, nemamo novac.

Jedna od mera bi, smatra on, trebalo da bude i odnos privatnih poslodavaca prema ženama koje imaju nameru da stvaraju porodicu.

Ne bi se smelo dešavati da izgube radno mesto, ili da se posle porođaja vraćaju na slabije plaćeno, kaže on.

To bi trebalo da bude zakonski regulisano, pre svega Zakonom o radu koji bi utoliko mogao da bude dopunjen.

Nije uvek presudan novac

Na konstataciju da ima i mera koje ne zahtevaju poseban novac, kakvo je usklađivanje radnog angažmana i roditeljstva kako bi se bolje uskladilo radno vreme i rad vrtića na primer, on kaže da je taj problem čak i rešiviji od drugih.

„Nijedan od razgovora koje sam imao nije prošao, a da nije spomenut taj problem. Cilj je da se to uskladi i dovede u jednu liniju koja će biti optimalna varijanta,” istakao je Dmitrović.  

Napominje da je pre nekoliko dana razgovarao sa ljudima iz organizacije „Tri plus“ iz Čačka koji imaju predloge za demografski problem koji imamo.

Oni su već nešto realizovali, kao npr. kupovina za višečlane porodice sa troje i više dece uz velike popuste koji idu i to 25%.

„Sve što je u našim mogućnostima mi moramo da uradimo, jer taj problem je veliki. Možemo da imamo autoputeve, strane firme, investitore, kompanije, ali mi već sada imamo problem sa radnom snagom. Sve je u redu, ali ko će da se vozi tim autoputevima“, konstatuje Dmitrović.

Zen Chung from Pexels

Od sela zavisi, vratiti mu život

On ukazuje i na situaciju sa opustošenim selima koja su slika ukupne demografske stvarnosti.

“Demografski problem ne možemo rešavati u gradovima, po soliterima, gde u proseku porodice žive u 50-60 kvadrata”, rekao je ministar.

A da bi sela oživela i zaustavljeno njihovo napuštanje potrebna je neophodna infrastruktura, škole, vrtići i mogućnost da ljudi zarađuju.

Dmitrović je već imao nekoliko susreta sa ministrom za brigu o selu, sa kojim će, kako najavljuje, sprovesti mnoge akcije.

“Nije normalno da Srbija nestane na selu. Nakon Balkanskih ratova, nakon Prvog svetskog rata, nakon Drugog svetskog rata, Srbija je preživljavala upravo zahvaljujući selu”, kaže Dmitrović.

Najteže ipak migracije

Najteži problem koji se odražava na demografiju on ipak vidi u migracijama zbog kojih svake godine iz Srbije nestane upravo grad veličine Požarevca.

Što je najgore, migracije odnesu mlade u punoj reproduktivnoj dobi, od kojih je, pri tom, svaki četvrti visokoobrazovan. Za njihovo zadržavanje ovde su, međutim, potrebna velika sredstva, kaže Dmitrović.

Veliki je posao podići privredu na taj nivo koji će ljude odvratiti od odlaska u inostranstvo ako tamo imaju šansu da budu daleko bolje plaćeni, ili da se bave poslom kojim ovde ne mogu, zaključuje za Sputnjik ministar za brigu o porodici i demografiju.