Zavod za penzijsko osiguranje Republike Austrije pokrenuo je pilot projekat „Rehabilitacija u Srbiji“ za osobe koje su osigurane u Austriji.

Ubuduće će austrijski osiguranici o trošku države moći da odlaze na rehabilitaciju u Banju Koviljaču.

Banja Koviljača nalazi se na obali reke Drine, u blizini Loznice, a ukazom srpske Vlade 1898. godine dobila je status kraljevskog kupatila.

Sada bi Austrijanci kojima je potrebna rehabilitacija takođe trebalo da uživaju u prelepim banjskim parkovima i šetnjama duž Drine.

U pilot projektu koji će trajati tri godine, Zavod za penzijsko osiguranje (PVA) nudi mogućnost osobama sa socijalnim osiguranjem u Austriji da u ovoj banji leče artrozu ili oštećenje kičme.

Winfried Pinggera, generalni direktor PVA, ističe da će austrijski standardi biti zagarantovani u ovoj Banji.

Projekat kreće sa relizacijom već u julu, a za početak je na raspolaganju oko 30 mesta.

Jezička barijera

Ideja je nastala zbog ljudi srpskog porekla koji žive i rade u Austriji, a ne razumeju dovoljno nemački jezik, kaže Pinggera.

Jezička barijera često predstavlja prepreku u lečenju, a ovim projektom se tim ljudima omogućuje da sa terapeutima komuniciraju na svom maternjem jeziku.

PVA procenjuje da oko 20.000 ljudi koji imaju zdravstveno osiguranje u Austriji trenutno živi u Srbiji.

Ova ponuda bi čak eliminisala dugo putovanje, jer se npr. od Beograda do Banje Koviljače stiže za nepuna dva sata.

Rehabilitacija na maternjem jeziku

Sredinom juna potpisan je ugovor između PVA i Uprave Banje Koviljače.

Winfried Pinggera kaže da će u projekat biti uključeni naši lekari u Beču, koji će moći pacijente da upućuju u Srbiju na banjsko lečenje.

„Prema našem iskustvu, neki ljudi zbog slabijeg poznavanja nemačkog jezika ni ne koriste prednosti rehabilitacije u Austriji“, rekao je on.

Pilot projekat

Mnogi od onih kojima je potrebno lečenje decenijama su u Austriji radili na fizički vrlo zahtevnim poslovima.

„Od sedamdesetih godina prošlog veka, ovi ljudi igraju bitnu ulogu u ekonomskom razvoju Austrije“, rekao je Pinggera.

Pilot projekat bi takođe mogao biti koristan i iz drugog razloga. U poslednjih nekoliko godina, hiljade medicinskih sestara i medicinskog osoblja emigriralo je iz jugoistočne Evrope.

Mnogi su otišli ​​u Nemačku ili Austriju zbog čega se na Balkanu polako stvara deficit radne snage u medicinskoj oblasti.

Već dugo postoji rasprava među stručnjacima za migracije o tome kako sprečiti medicinsko osoblje da migrira sa Balkana.

Na sledećoj stranici možete pronaći spisak ex Yu lekara koji žive i rade u Beču, a svoje usluge pružaju na našem jeziku.