Greh bi bilo napisati sve ove priče a ne pomenuti ulogu majke Crkve u životu našeg čoveka u tuđini. Majka k`o majka, kao i svaka druga okuplja svoja čada kakva god da su, i verne i bludne sinove, i šašavo i blesavo i kuso i repato, jednako kao kvočka koja sedi i na pokvarenim jajima. A čada k`o čada, što neko reče: da te Bog Otac sačuva od onoga što Majka Crkva okuplja! Od njih su, čini mi se, gori jedino oni koji stoje sa strane, čude se i sablažnjavaju nad tuđim gresima ni na tren ne pomišljajući na svoje.

Ima tu i fine čeljadi, ne kažem, al` šta ćeš o njima pisati kad su zanimljivi kol`ko i indijska serija u kojoj glavni lik u nužnik uđe u sedmoj a izađe u 45-oj epizodi, a pad s motora traje duže od Kastrovog govora.

Uzmimo za primer Dragišu zvanog Apokalipsa. Povučen, utučen, vazda nesrećan i neraspoložen, svaku drugu rečenicu počinjaše sa jao, duboko uzdisaše i neprestano mantraše o smaku sveta, dolasku antihrista (a i Hrista se ponekad sećaše), za rukav vučaše ostale vernike i davljaše ih apokaliptičnim pričama a ateiste u postojanje Boga ubeđivaše tvrdnjom da tako piše u Bibliji koji argument za njih imaše vrednost koliko i za Solženjicina reč da drug Koba nije ni znao za gulage jer da jeste druga bi se pesma pevala a zora slobode i demokratije svanula bi u Sibiru.

Ali prepustimo sada melanholičnog Dragišu Otkrivenjskog njegovoj ličnoj dolini suza i posvetimo se nekim zanimljivim pojavama.

Pomenimo neizostavno Radenka Gašića, stamenog deliju iz Merošine, svršenog bogoslova, predvodnika crkvenog hora koji jutrom na svetoj liturgiji pojaše tropare, kondake i akatiste, preko dana predavaše veronauku a uveče radiše kao izbacivač u noćnom klubu i diler droge. Saznavši iz štampe o hapšenju koje uskoro usledi nadležni episkop saseče njegovu veronaučničku karijeru a presuda koja nakon nekoliko meseci bi izrečena okonča i njegove horovoditeljske dane. Pred njim je stajalo dugih osamnaest meseci razmišljanja o neskladu hrišćanske teorije i prakse.

Kako ne pomenuti i Radisava slatkopojca rodom iz Beranja, istaknutog člana pomenutog hor(or)a, naročito ponosnog na svoj zanosni vokal i vanredni muzički talenat po kojoj temi mišljenja behu podeljena, on naime mišljaše da dobro peva a ostali ne mišljaše tako. Odnekud se čak pojavi ideja da radi toržestvenosti službe Božje hitro bude uklonjen iz pevnice ali ipak prevlada bratska ljubav i on ostade da poje a ostali da trpe.
Ipak, najveća žrtva njegovog hrišćanskog nastrojenja ne behu ostali vernici nego upravo njegova danska doga zvana Bobi koji poput starozavetne žrtve paljenice bi prinet na oltar najvećeg hrišćanskog praznika. Naime, u nameri da svima pokaže koliko je velika vera njegova na Veliki petak Radisav uz sasluženje svoje supruge ofarba nekoliko miliona jaja i ostavi ih u garaži nameran da ih pojede odmah posle vaskršnje liturgije. Po povratku iz Crkve na Vaskrs ožalošćena porodica zateče neveseli prizor garaže obojene u tisuću boja* ljuski od jaja i beživotno telo svog ljubimca. Ispostavi se da je Bobi imao pristup jajima ali nije znao da ih pre degustacije valja oljuštiti. Uz to još i odbi da vaskrsne uprkos apelima porodice i važnosti datuma.

Ipak, najsnažniji utisak ostavi neznaveni Toplica poreklom iz okoline Svilajnca koji do duše ne pridavaše pažnju veri ali ipak od nekog naču da treba postiti sedam dana na vodi, `tako se valja`, te odluči da se teškom podvigu podvrgne baš na strasnu sedmicu.

– Izdržim ti ja tako nedelju dana na vodi, kad dođe Uskrs lepo se obučem pa u Crkvu kad tamo gužva ovako – stegnu tri prsta – igla nema gde da padne! Ček`o ja malo, tamte, vamte, gde ću, šta ću, naljutim se, okrenem, odem si kući, sipam vino u čašu, nadrobim malo `leba i pričestim se sam!

Pisac ovih redova zinu od čuda uz reči: `šta si uradio bre` ?!

A Bog Otac i Majka Crkva milostivo pogledaše i Hristos Vaskrse da spase grešnike jer `pravednici` mogu i bez njega.

Autor: Mile Stanković, slikar iz Velikog Gradišta.

Ostale priče iz emigracije