Johann “Hans” Hölzel, poznatiji pod umetničkim imenom Falco, rođen je 19. februara 1957. godine. Bio je najpoznatiji austrijski pevač i muzičar. Imao je nekoliko međunarodnih hitova uključujući “Der Kommissar” (1981), “Rock Me Amadeus” (1985), “Vienna Calling” (1985), “Jeanny” (1985), “The Sound of Musik” (1986), “Coming Home (Jeanny, drugi deo, godinu dana kasnije)“ (1985) , a posthumno “Out of the Dark” (1998). Preminuo je 6. februara 1998. godine.

Pesma “Rock Me Amadeus” je dostigla mesto br. 1 na Billboard listi, 1986. godine. Time je Falco postao jedini umetnik u istoriji čiji je glavni jezik bio nemački i hit broj jedan u SAD. Prodao je 20 miliona albuma i 40 miliona singlova, što ga čini najprodavanijim austrijskim pevačem svih vremena.

Detinjstvo i odrastanje

Hans (nadimak po kojem su ga zvali njegovi bližnji) je rođen u porodici niže srednje klase. Njegov otac Alois Hölzel, iz Donje Austrije, radio je kao majstor u fabrici a majka, Maria Hölzel, radila je kao šef u obližnjoj perionici veša. Porodica Hölzel živela je u iznajmljenom stanu na adresi Ziegelofengasse broj 26 u 5. okrugu Beča, poznatiji kao Margereten. Kuća u kojoj je Hans odrastao odavno je srušena i zamenjena novom zgradom. Nekoliko godina nakon Hansovog rođenja, majka Marije Hölzel uselila se u mali stan u kući prekoputa, da bi bila u blizini svog unuka. Ona je, kasnije, postala Hansova omiljena osoba. Poznatog umetnika odgajale su majka i baka nakon što je njegov otac napustio porodicu još dok je Hans bio dete.

Od ranog detinjstva bilo je očigledno da Hans ima muzički talenat. Jedna od njegovih omiljenih zabava bilo je dirigovanje uz muziku na radiju. Jednom se rukom držao za krevetac – jedva je stajao – a drugu je pomerao u ritmu muzike. Kad je bio malo stariji, zviždao je i pevao uz hitove koji su se puštali na radiju. Za četvrti rođendan dobio je dečji klavir a godinu dana kasnije, njegov rođendanski poklon bio je gramofon na kome je puštao muziku Elvisa Prislija, Klifa Ričarda i Bitlsa.

Falco je od malih nogu želeo da bude pop zvezda. Sa 16 godina je pohađao Bečki konzervatorijum, ali je postao frustriran i nezadovoljan, pa ga je ubrzo napustio. Njegova majka je insistirala da započne pripravnički staž u Austrijskom zavodu za penzijsko osiguranje. Taj staž je trajao takođe kratko i već sa sedamnaest godina Falco je regrutovan na osam meseci služenja vojnog roka u austrijskoj vojsci, prekidajući pripravnički staž.

Krajem 70-ih godina prošlog veka u Beču je aktivno učestvovao u bečkom noćnom životu, koji je uključivao ne samo muziku već i striptiz, kulturne i umetničke performanse i atmosferu političke satire i promocije haosa i anarhije. Svirao je bas gitaru u brojnim bendovima pod različitim pseudonimima, uključujući “John Hudson” i “John DiFalco”. Otprilike u to vreme je počeo da nastupa pod umetničkim imenom Falco. Inspiraciju za ime „Falco“ dobio je gledajući turnir u ski skokovima. Tom prilikom se oduševio nastupom poznatog, istočno-nemačkog sportiste Falko Weißpflog, poznatiji pod imenom „Falke“. Impresioniran njegovim nastupom i borbenošću za titulom, mladi umetnik je odlučio da „Falke“ promeni u „Falco“ . Ovaj događaj je bio prekretnica u njegovoj karijeri. Do tada manje poznat Johann „Hans“ Hölzel je sada, pod umetničkim imenom Falco, postao svetska zvezda. Promenio je stil oblačenja i frizuru. Svoju dugu i neurednu kosu je skratio i zalizao unazad a otrcanu i staru odeću je zamenio svečanim odelima. Falco je tako obučen i sa takvom frizurom bio veoma neobična pojava u to vreme, pošto su 80-te obeležile duga kosa i jeans garderoba a većina poznatih zvezda je pratila upravo taj imidž. Na svojim koncertima uvek je nosio naočare za sunce i patike. Jedinstven stil oblačenja i frizura obeležili su njegovu celokupnu karijeru.

Karijera

Kada je Falco počeo da nastupa kao solo umetnik, nastavio je da komponuje svoju muziku. Godine 1981. Falco je izdao svoj prvi solo singl “Helden von heute“. Pesma nije doživela veliki uspeh na međunarodnoj sceni. Kasnije, iste godine, pojavio se sa numerom “Der Kommissar” sa kojom je imao mnogo veći uspeh. Pesma je snimljena na nemačkom jeziku i govori o konzumiranju droge, gde Falco kombinuje rep stihove sa pevanim refrenom. Iako je počeo da se probija u Americi, rep je u to vreme još uvek bio redak u zapadnoj Evropi. Uprkos tome pesma je ipak postala broj jedan u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji i Japanu, dok je bila visoko rangirana na listama u drugim zemljama. Kako bi se plasirao na američko i britansko trzište, pevač je počeo da kombinuje nemačke rap stihove sa engleskim refrenima u svojim pesmama, što će se kasnije pokazati kao veoma dobar potez. Konačno je uspeo da ostvari svoj dečački san i da postane svetska pop zvezda.

Falco je snimio „Rock Me Amadeus” inspirisan filmom „Amadeus“ koji je 1984. godine dobio Oskara a pesma je postala svetski hit tek 1986. godine. Dospela je na prvo mesto u preko deset zemalja, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Japan, donoseći uspeh koji mu je izmakao na tržištima nekoliko godina ranije. Pesma je ostala na prvom mestu “Billboard Hot 100” čitave tri nedelje. Njegov album Falco 3 zauzeo je treću poziciju na Bilbordovoj listi albuma. Tih godina Falco je bio jedan od retkih umetnika iz kontinentalne Evrope koji je uspeo da dospe i da se zadrži na američkom trzištu. Naredni singl “Vienna Calling” bio je još jedan međunarodni pop hit koji je imao veliki, svetski uspeh.

“Jeanny”, treće izdanje sa albuma Falco 3, vratilo je izvođača na vrh evropskih top lista. Veoma kontroverzna priča o “Jeanny” koja je ispričana iz ugla mogućeg silovatelja i ubice, objavljena je u Nemačkoj i Holandiji. Nekoliko di-džejeva i radio stanica odbilo je da pusti baladu, koja je ignorisana i u SAD. Ipak, postala je veliki hit u mnogim evropskim zemljama i inspirisala je nastavak na njegovom sledećem albumu. Pesma je pokrenula niz debata na temu nasilja nad ženama.

Godine 1986. izdao je novi album Emotional. Pesme na albumu uključuju “Coming Home (Jeanny Part II, One Iear Later)”, “The Kiss of Kathleen Turner” i “Kamikaze Capa“. „The Sound of Musik“ je bio još jedan međunarodni uspeh i bio je među top 20 američkih dance hitova, iako nije uspeo da dospe na sam vrh američke pop top liste.

Posle 1986. napravio je nekoliko evropskih hitova, ali se retko slušao u SAD i Velikoj Britaniji. Njegov pokušaj povratka iz 1992. godine, album Nachtflug (“Noćni let”) uključujući pesmu “Titanik“, bio je uspešan samo u Austriji.

Mutter der Mann mit dem Koks ist da” je naslov singla iz 1996. godine. Falco se u stihovima ove pesme poigrava dvostrukim značenjima reči “koks” (kokain) i reči “ugalj” (proizvod od uglja i, generalno, novac). Pesmu karakterišu brzi plesni taktovi a refren pesme pevaju sestre Inga Hampe i Anet Hampe.

Počevši od ranih 1990-ih, Falco je živeo u Dominikanskoj Republici, gde je radio na svom poslednjem albumu od 1995. do 1998. godine „Out of the Dark“, koji je objavljen posthumno u martu 1998. godine u Evropi i širom sveta.

Lični život

Oni koji su ga poznavali opisali su Falco-a kao složenu ličnost. Nazivali su ga ambicioznim, ekscentričnim, brižnim, egoističnim i veoma nesigurnim. Tomas Rabič, klavijaturista koji je Falka upoznao, kada je ambiciozna pop zvezda imala samo 17 godina, rekao je da je bio tih mladić i precizan basista, ali i arogantan i sa “veoma visokim mišljenjem o sebi”. Tokom 1980-ih i do 90-ih, postao je zavisan od alkohola i kokaina. Uprkos molbama njegovog menadžera i saradnika da traži pomoć, Falco ju je tvrdoglavo odbijao.

Falco je bio poznat kao veliki zenskaroš, međutim uprkos toj činjenici iza sebe je imao samo jedan brak sa austrijskom glumicom Izabelom Vitković. Tokom njihovog zabavljanja Izabela je 1986. godine rodila devojčicu Katarinu. Par se venčao 1988. godine, ali je brak bio osuđen da propadne. Verovao je da je Katarina njegova rođena ćerka sve dok test očinstva nije pokazao suprotno kada je imala sedam godina. Posle ovoga, Katarinin odnos sa njim postao je zategnut. Iako su ostali u kontaktu, uzela je majčino prezime. Imala je 12 godina kada je umro. Katarina je kasnije objavila memoare 2008. pod nazivom „Falco war mein Vater“ (Falco je bio moj otac).

Smrt

Falco je preminuo od teških povreda zadobijenih 6. februara 1998. godine, 13 dana pre svog 41. rođendana, kada se njegov Micubiši Pajero sudario sa autobusom na putu koji povezuje gradove Vilja Montelano i Puerto Platu, u Dominikanskoj Republici. Prilikom obdukcije otkriven je nivo alkohola u krvi od 1,5 promila i velike količine kokaina i kao i marihuane. U to vreme planirao je povratak, koji je bio uspešan, u muzičkom smislu, sa posthumno objavljenim albumom Out of the Dark. Njegovo telo je vraćeno u Austriju i sahranjeno na centralnom bečkom groblju.

Postoje priče da je Falco poginuo zbog neuzvraćene ljubavi. Njegovi prijatelji su tvrdili da je on bio zaljubljen u jednu devojku po imenu Selena i da je hteo da se oženi njome. Selenin otac je, zbog njegove prošlosti, branio ovaj brak i Selena je poslušala svog oca i odbila taj brak. Razočaran takvom odlukom Falco se ponovo okrenuo piću i drogama iako je, kako su tvrdili njegovi prijatelji, već dve godine bio “čist”.

Iako je njegov život bio buran, pun alkohola i droge Falko je svojim pesmama i sa svojim stilom oblačenja i frizurom obelezio pop kulturu 80-tih godina. Ostao je upamćen kao najpoznatiji i najuspešniji austrijski umetnik modernog doba. Falkov prijatelj Niki Lauda, vlasnik avio-kompanije Lauda Air i čuveni vozač Formule 1, nazvao je jedan od aviona u svojoj floti “Falco” po pevaču. Restoran Marchfelderhof, u predgrađu Beča, ima stalno rezervisani sto za Falco-a. Restoran na Schwarzenberger Platz-u takođe nosi njegovo ime.