Opštim zakonom o odnosima poslodavca i zaposlenog regulisana su sva prava radnika u Austriji.

Radni odnos i obaveze poslodavca

U slučaju postojanja radnog odnosa zaposleni se obavezuje da će za poslodavca obavljati poslove, a poslodavac da će mu za to plaćati naknadu/platu.

Ugovor o radu ne mora se zaključiti pisanim putem – dovoljan je i usmeni sporazum. Ne postoji zakonsko pravo na dobijanje pisanog radnog ugovora!

Ukoliko se radni odnos zaključuje na duže od mesec dana poslodavac je u oba­vezi da zaposlenom izda tzv. Dienstzettel, odnosno popis prava i obaveza na temelju rad­nog odnosa.

Poslodavac je obavezanda zaposlenog prijavi Zavodu za zdravstveno osiguranje (Krankenkasse) pre stupanja u radni odnos i da mu da kopiju prijave.

Prava radnika na novčanu nadoknadu

Zaposleni imaju pravo na novčanu naknadu za obavljeni posao – platu (Entgelt).

Iako se ta naknada mora ugovoriti između poslodavca i zaposlene osobe, ipak postoje najniže plate koje su utvrđene kolektivnim ugovorima.

Kolektivne ugovore za pojedine branže potpisuju sindikat kao zastupnik zaposlenih i Privredna komora kao zastupnica poslodavaca.

Većina zaposlenih u Austriji pored normalne plate dobija i naknade za godišnji odmor i Božić (Urlaubs- und Weihnachtsgeld).

Pravo na dobijanje tzv. 13. i 14. plate postoji samo u slučaju da je to regulisano kolektivnim ugovorom ili je dodatno utvrđeno ugovorom o radu.

Prava radnika ako poslodavac ne isplati platu

U tom slučaju zaposleni moraju preporučenim pismom poslodavcu poslati zahtev za isplatu zaostale plate.

To je važno zbog toga što u kolektivnim i radnim ugovorima stoji da se pravo na dobijanje plate gubi ukoliko se ona u određenom roku ne zahteva pismeno.

Kako napisati i poslati zahtev najbolje je informisati se u Radničkoj komori (Arbeiterkammer).

Bolovanje

Ukoliko je zaposleni na bolovanju poslodavac za njega mora plaćati naj­manje 6 sedmica punu platu i četiri sedmice polovinu.

Ako se razbole, zaposlene osobe moraju odmah javiti poslodavcu (npr. telefo­nom, E-Mailom) da ne mogu doći na posao.

Oni takođe moraju doneti i lekarsku potvrdu ukoliko to poslodavac zahteva.
Ako ne jave na vreme da su bolesni ili ne donesu lekarsku potvrdu, zaposleni nemaju pravo na naknadu za bolovanje.

Godišnji odmor

Svaka zaposlena osoba ima pravo na najmanje 5 sedmica plaćenog odmora godišnje.

Tokom prvih šest meseci radnog odnosa dani odmora se dobijaju u skladu s proteklim vremenom zaposlenja, a od 7. meseca nastaje pravo na celokupan odmor u trajanju od 5 nedelja.

Godišnji odmor se svaki put mora dogovoriti između poslodavca i zaposlene osobe.

Poslodavci zaposlene ne mogu naterati da koriste odmor, kao što ni zaposleni bez saglasnosti poslodavca ne smeju otići na odmor.

Radno vreme

U Austriji normalno radno vreme iznosi 40 sati sedmično, iako je u mnogim kolektivnim ugovorima već skraćeno na 38,5 sati.

Ako zaposleni rade više od 40 sati, onda se radi o prekovremenim satima, za koje se dobija najmanje 50% više novca.

Treba naglasiti da se prekovremeni sati oporezuju po višoj poresekoj stopi.

Prava radnika na otpremninu

Poslodavac za svakog zaposlenog uplaćuje 1,53 % bruto plate nekoj od za to nadležnih blagajni (betriebliche Vorsorgekasse).

Nakon 3 godine uplate ukoliko se radni odnos raskine sporazumno ili ako mu poslodavac da otkaz zaposleni može tražiti da mu se novac isplati.

Ukoliko zaposleni sam da otkaz onda nema pravo na isplatu otpremnine.

U tom slučaju novac ostaje u blagajni sve do nekog kasnijeg trenutka raskidanja radnog odnosa na neki od gore navedenih načina.

Preuzeto i prilagođeno sa https://wien.gv.at

Ukoliko imate problema sa poslodavcem i ne možete da ih rešite uz pomoć Radničke komore preporučujemo da se posavetujete sa nekim od naših advokata u Beču.