Rehabilitacija u Srbiji

Zavod za penzijsko osiguranje Republike Austrije pokrenuo je pilot projekat „Rehabilitacija u Srbiji“ za osobe koje su osigurane u Austriji.
Ubuduće će austrijski osiguranici o trošku države moći da odlaze na rehabilitaciju u Banju Koviljaču.
Banja Koviljača nalazi se na obali reke Drine, u blizini Loznice, a ukazom srpske Vlade 1898. godine dobila je status kraljevskog kupatila.
Sada bi Austrijanci kojima je potrebna rehabilitacija takođe trebalo da uživaju u prelepim banjskim parkovima i šetnjama duž Drine.
U pilot projektu koji će trajati tri godine, Zavod za penzijsko osiguranje (PVA) nudi mogućnost osobama sa socijalnim osiguranjem u Austriji da u ovoj banji leče artrozu ili oštećenje kičme.
Winfried Pinggera, generalni direktor PVA, ističe da će austrijski standardi biti zagarantovani u ovoj Banji.
Projekat kreće sa relizacijom već u julu, a za početak je na raspolaganju oko 30 mesta.
Ideja je nastala zbog ljudi srpskog porekla koji žive i rade u Austriji, a ne razumeju dovoljno nemački jezik, kaže Pinggera.
Jezička barijera često predstavlja prepreku u lečenju, a ovim projektom se tim ljudima omogućuje da sa terapeutima komuniciraju na svom maternjem jeziku.
PVA procenjuje da oko 20.000 ljudi koji imaju zdravstveno osiguranje u Austriji trenutno živi u Srbiji.
Ova ponuda bi čak eliminisala dugo putovanje, jer se npr. od Beograda do Banje Koviljače stiže za nepuna dva sata.
Sredinom juna potpisan je ugovor između PVA i Uprave Banje Koviljače.
Winfried Pinggera kaže da će u projekat biti uključeni naši lekari u Beču, koji će moći pacijente da upućuju u Srbiju na banjsko lečenje.
„Prema našem iskustvu, neki ljudi zbog slabijeg poznavanja nemačkog jezika ni ne koriste prednosti rehabilitacije u Austriji“, rekao je on.
Mnogi od onih kojima je potrebno lečenje decenijama su u Austriji radili na fizički vrlo zahtevnim poslovima.
„Od sedamdesetih godina prošlog veka, ovi ljudi igraju bitnu ulogu u ekonomskom razvoju Austrije“, rekao je Pinggera.
Pilot projekat bi takođe mogao biti koristan i iz drugog razloga. U poslednjih nekoliko godina, hiljade medicinskih sestara i medicinskog osoblja emigriralo je iz jugoistočne Evrope.
Mnogi su otišli u Nemačku ili Austriju zbog čega se na Balkanu polako stvara deficit radne snage u medicinskoj oblasti.
Već dugo postoji rasprava među stručnjacima za migracije o tome kako sprečiti medicinsko osoblje da migrira sa Balkana.
Na sledećoj stranici možete pronaći spisak ex Yu lekara koji žive i rade u Beču, a svoje usluge pružaju na našem jeziku.